U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o prvim koracima kada saznamo da imamo dijabetes
U novom ePodcastu, razgovarali smo sa dr Vladanom Miodragovićem, endokrinologom iz Specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, koji nam je pomogao da odgovorimo na mnoga pitanja koja imaju osobe koje su dobile dijagnozu – dijabetes. Dr Miodragović je podelio važne informacije o dijabetesu, metodama kontrole bolesti i koracima koje pacijenti mogu preduzeti da bi nastavili sa normalnim životom
Postavljanje dijagnoze dijabetesa, često dolazi kao šok za pacijente, a sa sobom nosi niz pitanja i strahova. Šta dalje? Kako će dijabetes uticati na svakodnevni život? Koje promene su potrebne u ishrani i fizičkoj aktivnosti? Da li je neophodno odmah započeti terapiju insulinom?
Dijabetes – Hronična bolest sa kojom se može živeti
Prema rečima dr Miodragovića, strah od nepoznatog je često prva reakcija pacijenata nakon saznanja da boluju od dijabetesa. Mnogi odmah pomisle da će morati na insulin, ali to nije uvek slučaj.
– Dijabetes tipa 1, koji se češće javlja kod dece i mladih, zahteva terapiju insulinom od početka. Međutim, kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, koji je češći kod starijih, lečenje obično započinje lekovima, a insulin može postati neophodan tek kasnije – objašnjava dr Miodragović.
Dijabetes je hronična bolest koja se ne može izlečiti, ali uz pravilnu terapiju i kontrolu, moguće je voditi kvalitetan i normalan život. Ključ leži u redovnim kontrolama kod endokrinologa, pravilnom praćenju nivoa šećera u krvi i pridržavanju uputstava o ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Dijagnoza i kontrola šećera u krvi
Dr Miodragović je istakao da su kriterijumi za postavljanje dijagnoze dijabetesa jasni.
– Dve jutarnje glikemije natašte iznad sedam, ili vrednosti šećera u krvi dva sata nakon obroka iznad 11.1, dovoljni su za dijagnozu. Pored toga, vrednost glikoziranog hemoglobina iznad 6.5 takođe ukazuje na dijabetes – rekao je.
Međutim, čak i ako šećer u krvi nije još uvek na tim nivoima, doktor savetuje oprez.
– Kada su vrednosti između 6.7 i 7, pacijenti već pokazuju poremećenu toleranciju na glukozu, i to je trenutak kada bi trebalo preduzeti korake kako bi se sprečio razvoj dijabetesa – dodaje dr Miodragović.
Kako sprečiti razvoj dijabetesa
Jedan od najvažnijih saveta koje doktor daje jeste promena načina života.
– Sedentarni način života i loša ishrana često su glavni uzroci razvoja dijabetesa tipa 2. Smanjenje vremena provedenog u sedenju, uvođenje redovne fizičke aktivnosti i balansirana ishrana mogu značajno pomoći u sprečavanju nastanka bolesti – napominje on.
Pacijenti koji uoče povišene vrednosti šećera u krvi mogu promenom životnih navika odložiti, ili čak sprečiti, postavljanje dijagnoze dijabetesa.
– Naravno, to ne znači da dijabetes sigurno neće nastati, ali svaka promena ka zdravijem načinu života može pomoći – ističe sagovornik današnjeg ePodcasta.
Edukacija kao ključ za kontrolu bolesti
Kada je dijabetes već dijagnostikovan, edukacija pacijenta postaje ključna.
– Pacijenti moraju shvatiti da dijabetes nije bezazlena bolest. Ako se ne kontroliše pravilno, može dovesti do ozbiljnih komplikacija na krvnim sudovima, nervima i drugim organima – upozorava dr Miodragović.
Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji već godinama radi kao nacionalni edukativni centar za lečenje dijabetesa.
– Pacijenti koji primaju insulin imaju pravo da, jednom u četiri godine, provedu deset dana u našoj ustanovi, gde prolaze kroz obimnu edukaciju o ishrani, kontrolisanju šećera u krvi i pravilnom uzimanju insulina – kaže doktor.
