U cilju ostvrivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost kako do insulinske pumpe u Srbiji.
Ostvariti pravo na insulinsku pumpu u Srbiji nije lako, ali nije ni nemoguće. Svakako, uslovi za dobijanje pumpe, zasedanje komisije i neki propratni procesi lakši su danas nego pre 10-15 godina, a od juna 2023. godine napokon imamo i izbor nekoliko proizvođača, kako pumpi, tako i senzora:
Inzulinska pumpa
Kako bismo razumeli koji su kriterijumi za dobijanje tj. za konkurisanje pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, potrebno je da pročitamo “Pravilnik o medicinskim pomagalima” koji se nalazi u tekstu ovde. Iako se lista pomagala menja svake godine, trenutno se pomagala za dijabetes mogu naći od 47. strane na dalje.
Da bi odrasli (18+) dobili insulinsku pumpu, potrebno je zadovoljiti kriterijume koji se dele u dve grupe, te biti u prvoj ili drugoj grupi. U prvoj grupi je potrebno imati HbA1c veći ili jednak 8,5% i nezadovoljavajuću glikoregulaciju u periodu od 12 meseci. U drugoj grupi je potrebno ili imati HbA1c koji mora biti veći ili jednak 7,5% uz postojanje nefropatije, ili spadati u ženski rod i želeti trudnoću (a imati lošu glikoregulaciju uz HbA1c veći ili jednak 7%), u prekoncepcijskom periodu.
1. Za prvu od ove dve grupe na listi kod uslova piše:
“Osigurano lice obolelo od D. Mellitus tip I lečenog intenziviranom konvencionalnom terapijom insulinom (četiri i više doza), koje ima nezadovoljavajuću glikoregulaciju u periodu od 12 meseci (priložena tri nalaza glikoziliranog hemoglobina – HbA1c koji mora biti veći ili jednak 8,5%), uz medicinsku dokumentaciju o kretanju glikemije o čemu osigurano lice vodi dnevnik, ako postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije.”
2. Druga opcija za pumpu za starije od 18 je podeljena u dve kategorije:
2.1. “Osigurano lice obolelo od Diabetes Mellitus tip I lečenog intenziviranom konvencionalnom terapijom insulinom (četiri i više doza), koje ima nezadovoljavajuću glikoregulaciju u periodu od 12 meseci (priložena tri nalaza glikoziliranog hemoglobina – HbA1c koji mora biti veći ili jednak 7,5%) i uz postojanje incipijentne dijabetesne nefropatije (priložen nalaz UEA 30 do 300 mg/24h) ili manifestne nefropatije (priložen nalaz UEA veći od 300 mg/24h), uz medicinsku dokumentaciju o kretanju glikemije o čemu osigurano lice vodi dnevnik, ako postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije.”
2.2. Za žene koje žele da zatrudne:
“Osigurano lice ženskog pola, obolelo od D. Mellitus tip I lečeno intenziviranom konvencionalnom terapijom insulinom, koje ima lošu glikoregulaciju uz dva priložena nalaza glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) koji mora biti veći ili jednak 7%, u prekoncepcijskom periodu, dok se trudnoća ne ostvari, i za vreme trudnoće, uz priložen nalaz spec. ginekologije, ako postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije.”
Ako se uslovi ispunjavaju, od dokumentacije je potrebno:
Za prvo propisivanje kod odraslih:
-
mišljenje specijaliste endokrinologa zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa (za odrasle i trudnice)
-
OPP obrazac specijaliste endokrinologa za pumpu
-
OPP obrazac specijaliste endokrinologa za potrošni materijal
-
Dokumentacija koja pokazuje nivo Hba1c ili druge parametre
-
mišljenje specijaliste ginekologije za žene koje žele da zatrudne
Kada se dobije pozitivna ocena od komisije, na listu dokumenata se dodaju:
-
mišljenje stručne komisije
-
overa filijale uz revers
-
provera pravilnog korišćenja u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa gde je tarapija insulinskom pumpom propisana i gde se započinje primena ove vrste terapije
3. Kod osoba mlađih od 18 godina, tj. dece, kriterijumi su nešto drugačiji
opet je potrebno imati Hba1c veći ili jednak 7,5%, teško kontrolisanu šećernu bolest (brittle diabetes) ili ponavljajuće ketoacidoze.
U pravilniku konkretno stoji:
“Osigurano lice do 18 god. Života na inteziviranoj terapiji insulinom, koje ima nezadovoljavajuću glikoregulaciju u periodu od 12 meseci uz najmanje priložena tri nalaza glikoziliranog hemoglobina (Hba1c) veći ili jednak 7,5% iz zdravstvene ustanove koja propisuje i izdaje medicinsko-tehničko pomagalo, teško kontrolisanu šećernu bolest (brittle diabetes) ili ponavljajuće ketoacidoze.”
Ako se uslovi ispunjavaju, od dokumentacije je potrebno sakupiti:
-
mišljenje specijaliste endokrinologa zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa (za decu)
-
OPP obrazac specijaliste endokrinologa za pumpu
-
OPP obrazac specijaliste endokrinologa za potrošni materijal
-
Dokumentacija koja pokazuje nivo Hba1c ili druge parametre
Kada se dobije pozitivna ocena od komisije, na listu se dodaju:
-
mišljenje stručne komisije
-
overa filijale uz revers
-
provera pravilnog korišćenja u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa gde je terapija insulinskom pumpom propisana i gde se započinje primena ove vrste terapije
Važno je napomenuti da osobe koje ostvare pravo na pumpu ne plaćaju ni pumpu ni potrošni materijal. Svi dokumenti se, nakon dobijanja od komisije i pečatiranja na šalterima RFZO predaju kompaniji od koje osoba želi da dobije pumpu. Kontakt telefoni kompanija se mogu naći ovde. U slučaju kvara tokom trajanja garancije pumpe, potrebno je obratiti se kući od koje je pumpa uzeta. Ako se kvar desi nakon isteka garancije, potrebno je proći kroz ceo postupak komisije i pribavljanja dokumentacije ispočetka.
Senzori za kontinuirano mjerenje glukoze
Kada govorimo o senzorima, pravo na senzore u Srbiji imaju sva deca do 18. godine, nevezano za to da li imaju insulinsku pumpu ili ne. Kod odraslih, pravo na senzore za sada imaju samo osobe koje imaju i insulinsku pumpu.
Na komisiju za senzore se odlazi sa ukupno 3 papira:
-
Izveštaj lekara specijaliste endokrinologa na kojem piše da je potrebno omogućiti osobi da koristi transmiter i senzore
-
OPP obrazac za transmiter (piše endokrinolog)
-
OPP obrazac za senzore (piše endokrinolog)
Za razliku od komisije za pumpe koja se čeka do dve nedelje, pozitivna ocena od komisije za transmiter i senzore dobija se isti dan. Procedura je ista kao za pumpu – sa svim papirima se prvo odlazi na šalter RFZO, te kontaktira firma čiji su senzori kompatibilni sa pumpom koju osoba ima. S obzirom da se senzori dobijaju na 3 meseca, nakon prvog OPP obrasca koji popunjava endokrinolog, svaki naredni obrazac popunjava izabrani lekar.
Trenutno, kako bi dete ili odrasla osoba dobila pumpu, potrebno je da ima loš tromesečni nivo šećera i da sebe dovodi u situacije opasne po život. Svi znamo da kada se komplikacije od dijabetesa jave, vreme i zdravlje ne možemo da vratimo. Pored toga, komplikacije dijabetesa nisu pogubne samo po nas, već i po džep države. Zato je potreban sistem u okviru kog će se insulinske pumpe dobijati kada su osobe zdrave a imaju dijabetes, kako bi se komplikacije preventirale i kako bi država sama sebe poštedela dodatnih troškova. Dodatno, senzore za kontinuirano merenje šećera potrebno je omogućiti i odraslim osobama koje nisu na terapiji insulinskom pumpom, kako bi i one imale što bolji uvid u svoj dijabetes i lakši život.