Simptomi depresije, anksioznosti i burnout-a loše deluju na svakoga, a predstavljaju dodatni izazov za hronične pacijente koji se svakodnevno bore sa vrednostima šećera u krvi.

Dijabetes je bolest koja deluje na svaki deo našeg tela i u bitnoj meri utiče na psihu. Bolest je sama po sebi stresno stanje, pa je nekada veoma teško boriti se sa svakodnevnim fluktuacijama nivoa šećera u krvi. Promene raspoloženja kod nekih osoba mogu da budu praćene naglim porastom ili padom šećera.

Anksioznost je dodatni izazov za pacijente koji se leče od depresije

Simptomi depresije, anksioznosti i burnout-a loše deluju na svakoga, a predstavljaju dodatni izazov za hronične pacijente koji se svakodnevno bore sa vrednostima šećera u krvi.

Psihičko stanje može uticati na nivo šećera, dok sa druge strane sama bolest utiče na psihu čoveka i uslovljava ponekad naglu promenu raspoloženja.

Redovne kontrole vrednosti šećera u krvi mogu u ovakvim situacijama obezbediti veći stepen sigurnosti pacijentima. Normalne vrednosti šećera u krvi kod dijabetičara pre obroka trebalo bi da budu 4,4 do 7,2 mmol/L, a nekoliko sati posle jela do 10,0 mmol/L.

 Zašto je bitno da kontrolišemo vrednosti šećera?

Veće ili manje vrednosti šećera mogu biti posledica promena raspoloženja. Zato je bitno da proverimo nivo glukoze ako smo u stanju pojačanog fizičkog i psihičkog stresa.

Nizak nivo glukoze u krvi praćen je često konfuzijom, zbunjenošću, nervozom, razdražljivošću. Pacijenti su kad padne šećer gladni, javlja se pojačano znojenje, drhtanje. I visoke vrednosti šećera ispoljavaju se sličnim simptomima: osećanjem napetosti, ljutnje, nervoze, letargije, pacijent je žedan, gladan, stanje je praćeno i nesvesticom, nejasnim vidom.

Bitno je da nivo glukoze bude što stabilniji, pa se pacijentima na terapiji insulinom ili sulfonilurejnima uvek preporučuje da imaju uz sebe brze izvore ugljenih hidrata, kako bi reagovali ako dođe do pada šećera. Ukoliko su tokom dana česte fluktuacije, savet je da porazgovaramo sa lekarom o mogućim izmenama postojeće terapije.

Dijabetes je skupa bolest

Dijabetes je bolest koja može u bitnoj meri da utiče na svakodnevni život, pa se kod pacijenata javlja i osećaj opterećenosti. Stanje je još komplikovanije ako pacijent nema dovoljno dobrih informacija o samoj bolesti i načinima kontrole simptoma. Dijabetes može da bude zato skupa bolest, da utiče na planiranje odmora, druženja sa prijateljima.

Kod osoba koje se osećaju anksiozno ili depresivno često se uočavaju problemi kada je u pitanju ishrana; moguće je da dođe do poremećaja sna, nedostatka motivacije za vežbanje, a upravo su ove tri stavke (dobro planirana ishrana, san, redovna fizička aktivnost) neophodne za dobru kontrolu dijabetesa.

 

PROJEKAT JE FINANSIRAN OD STRANE GRADSKE UPRAVE ZA KULTURU GRADA NOVOG SADA.

STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.