U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost da li osobe na insulinu mogu da budu profesionalni vozači.
Oboleli od dijabetesa na insulinu dočekali su u Hrvatskoj revolucionarnu odluku – mogu biti profesionalni vozači, tj. mogu upravljati kamionima i autobusima. Ovo je samo još jedno od usklađivanja sa uzusima EU, od čega je Srbija još daleko. Ipak, možda ima i nade, jer je prvi čovek srpske medicine rada, prof. dr Aleksandar Milovanović, nakon razgovora s Kurirom zvanično zatražio od Ministarstva zdravlja izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju!
Te izmene neophodne su ne samo da se oboleli od dijabetesa ne bi osećali diskriminisano i da bi mogli da žive od svog osnovnog zanimanja već i zato što i lekari i vozači tvrde da ima ozbiljno obolelih koji ne ispunjavaju sadašnje uslove, a koji su na mufte pribavili lekarska uverenja i pomoću njih dobili vozačku dozvolu. Upravo oni su tempirane bombe na putu, jer padom u hipoglikemiju (nizak nivo šećera) mogu ubiti i sebe i druge. A njihovo uvođenje u legalne tokove, uz sve neophodne mere i kontrole, povećalo bi bezbednost u saobraćaju.
Nakon pritiska javnosti i struke, pozivajući se na direktive Evropske komisije i Evropskog parlamenta, u Hrvatskoj je početkom maja usvojen pravilnik po kome oboleli od dijabetesa, koji su na četiri ili više doza insulina dnevno, mogu dobiti profesionalnu vozačku dozvolu. Jedan od bitnih uslova za to je da imaju i senzor za kontinuirano merenje šećera, koji 24 sata dnevno prati nivo šećera i pišti kad on pada ili raste, pa vozač odmah reaguje. To im obezbeđuje Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje.
Srpski Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila propisuje da profesionalni vozači (tzv. grupa 2, kategorija vozila C, D i E ) ne smeju biti na insulinu, kao ni imati komplikacije usled šećerne bolesti.
Endokrinolog dr Vladan Miodragović iz Specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji ističe za Kurir da je veoma opasno biti profesionalni vozač na četiri i više doza insulina.
– Hipoglikemija je posebno opasna. Ne mora nužno da dovede do kome, ali dovoljno je da osoba ima pomućenu svest, nema dovoljnu percepciju, da joj refleksi oslabe, i eto nesreće. Jedini način, po mom mišljenju, da oboleli na insulinu budu profesionalni vozači jeste da imaju senzor za kontinuirano merenje šećera, koji upozorava na njegov pad i skok. Iako je po knjigama hipoglikemija definisana kao šećer niži od 3,9 mmol/L, neretko oboleli već na šećeru od 5-6 mmol/L, što je za zdrave normalno, imaju ozbiljne znakove hipoglikemije – navodi dr Miodragović i dodaje:
– U Srbiji, nažalost, ima dosta zloupotreba. Znam mnoge profesionalne vozače koji voze i sa četiri doze insulina. Kako dobiju dozvolu – ne znam!
Jedan od predstavnika udruženja tih vozača nezvanično nam je rekao da i sam poznaje kolege na insulinu koji sređuju uverenja.
– Ali o tome ne mogu da govorim, neću ljude da ostavim bez posla i hleba – kaže.
Za zloupotrebe zna i prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“, koji je i član dve radne grupe za izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju.
– Ko ne zna da Institut svako lekarsko uverenje šalje u MUP, čim od nas dobije papir da nije sposoban za vožnju, ide kod privatnika ili na drugo ovlašćeno mesto gde ima vezu, pa završi posao. Međutim, kad opet ode u MUP, sačeka ga neprijatno iznenađenje jer su svi koji izdaju lekarsko uverenje za vozače dužni da izveštaje šalju u MUP. Zatim sa dva suprotna uverenja završi na drugostepenoj komisiji kod nas u Institutu. I džaba mu ako se nekoliko dana pazi da bi mu jutarnji šećer bio dobar, jer mi mu radimo i HbA1c, tj. tromesečni prosek šećera, koji pokazuje pravo stanje stvari – ističe za Kurir prof. Milovanović i dodaje:
– Ali oni koji znaju za ovu „caku“ odmah odu kod privatnika, srede sve i ispada da su zdravi i dobro. Takvi su problem ne samo za sebe i materijalna dobra koja prevoze već i za ostale učesnike u saobraćaju. U kamionu su pojedinci, ali kad kamion od 50 tona naleti na auto, pobiće sve u njemu. A šta tek s autobusom u kome je 50 i više ljudi?!
OVAKO JE SADA REGULISANO U SRBIJI
– sposobni za upravljanje motornim vozilom
1. vozači grupa 1 – A i B kategorija
– ako nemaju dijabetes melitus komplikovan očnim, nervnim ili kardiovaskularnim poremećajima i nekompenzovanom acidozom
– kada boluju od dijabetes melitusa i primaju insulin, pod uslovom da se nalaze pod stalnom medicinskom kontrolom i da su bez komplikacija
2. vozači grupa 2 – C, D i E kategorija
– ako ne boluju od svih oblika dijabetes melitusa, osim onih koji se kompenzuju dijetom i oralnim antidijabeticima, pod uslovom da su pod stalnom medicinskom kontrolom i bez komplikacija
*Izvor: Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila („Službeni glasnik RS“, broj 83 od 9. novembra 2011)
PREDLOG PROF. MILOVANOVIĆA ZA IZMENE ZAKONA
Vozač druge grupe za upravljanje motornim vozilom je
1. sposoban:
– ako je na terapiji oralnim (osim lekova iz grupe sulfonilureja i glimida, koji mogu izazvati hipoglikemiju) ili injektibilnim neinsulinskim antihiperglikemicima (koji ne mogu izazvati hipoglikemiju)
– ako je na terapiji derivatima sulfonilureje ili glimidima i/ili insulinskoj terapiji (manje od četiri doze insulina na dan), uz uslov da nije imao epizodu teške hipoglikemije u poslednjih 12 meseci, dokazanog razumevanja rizika od hipoglikemije, prepoznavanja njenih znakova i simptoma, mera za smanjenje rizika, kao i poznavanja postupanja u slučaju hipoglikemije, uz redovno vođenje dnevnika samokontrole
– ako ima šećernu bolest tipa 1 ili tipa 2 na intenzivnoj insulinskoj terapiji (četiri ili više doza na dan) i koristi uređaje za kontinuirano merenje glukoze u međućelijskoj tečnosti uz zvučni signal upozorenja
*u oba slučaja mora dokazati zadovoljavajuću kontrolu bolesti redovnim merenjem koncentracije glukoze u plazmi ili međućelijskoj tečnosti
– ako šećerna bolest ne uzrokuje druge zdravstvene komplikacije, uključujući hronične, koje bi uticale na sigurno upravljanje motornim vozilom
2. (privremeno) nesposoban:
– kada se leči oralnim ili injektivnim neinsulinskim antihiperglikemicima i/ili insulinom ako ima epizodu teške hipoglikemije i/ili nesposobnost prepoznavanja simptoma hipoglikemije
– kada teški hipoglikemijski događaj zahteva vanrednu ocenu zdravstvenog stanja
– kada započinje lečenje insulinskom terapijom ili kod promena u lečenju u periodu od tri do šest meseci, odnosno do postizanja zadovoljavajuće kontrole bolesti i prevencije hipoglikemije
Nakon razgovora s Kurirom prof. Milovanović je, u ime obe radne grupe, poslao Ministarstvu zdravlja (MZ) predlog stručnjaka Instituta koji je „u skladu s zakonodavstvom EU, koje se već primenjuje u susednoj Hrvatskoj“ kako bi i vozači na insulinu mogli biti profesionalci.
– Predlog sam poslao pravniku iz MZ Darku Bjeliću, vođi zdravstvenog dela radne grupe, i siguran sam da će naići na odjek jer su u MZ voljni da sarađuju za dobrobit pacijenata. Važni su i senzori, koji bi trebalo da budu o trošku osiguranja. Verujem da je to mali trošak, a i imajući u vidu sve što je RFZO do sada uradio, siguran sam da će i tu biti razumevanja – naglašava prof. Milovanović, koji moli za ugradnju insulinske pumpe na teret države, te dodaje:
– Ali, ako to uvedemo, sve pada u vodu ukoliko oboleli nemaju redovne periodične preglede, na koje moraju da se obavežu i koji moraju korektno da budu uređeni! Inače, ovo je svima u interesu. Sve više turista, recimo, prođe kroz našu državu, a mi nemamo dovoljno profesionalnih vozača jer su otišli na Zapad, pa ih dovodimo sa Dalekog istoka.