U cilju ostvarivanja javnog intresa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o gangreni kod osoba sa dijabetesom.
Kao komplikacija takozvane suve gangrene usled infekcije javlja se vlažna gangrena, koja posebno kod osoba obolelih od dijabetesa može ozbiljno da ubrza proces nekroze i iskomplikuje ukupno stanje čak i do fatalnog ishoda, kaže za eKlinika portal dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg.
Gangrena je odumiranje tkiva kao posledica nedolaženja dovoljno arterijske krvi u taj deo nekog organa našeg tela. Najčešće su to periferni organi, prioritetno noge, mada se događa da gangrena zahvati i ruke.
Gangrena i ateroskleroza: u kakvoj su vezi i koja su 4 glavna faktora rizika
Insuficijencija arterijskog sistema dovodi do toga da u delove tela, najčešće stopala, potkolenice i prste (ređe su u pitanju ruke) ne dolazi neophodna, dovoljna količina krvi za pravilnu cirkulaciju. Do ovog procesa dovode različiti uzroci. O njima, ali i faktorima rizika, za eKlinika portal dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ najpre kaže:
– Na stvaranje plakova i zapušavanje arterija ili aterosklerozu pre svega utiču četiri okolnosti: šećer, pušenje, masnoće i visok pritisak. Takođe, ali i neuporedivo ređe, krvni sudovi mogu da se oštete i usled nekih sistemskih bolesti, koje se globalno zovu vaskulitisi. Odlikuje ih autoimuni sistemski proces na krvnim sudovima. U praksi susrećemo pacijente koji imaju navedene izražene faktore ali nemaju dijagnostikovan dijabetes, i one koji su u riziku za razvoj gangrene jer postoji šećerna bolest. Takođe, ne smemo da zanamerimo još jedan značaj faktor rizika, a to je nasledna (genetička) predispozicija, odnosno sklonost i prema aterosklerozi i prema svakom od navedenih stanja.
Zašto dijabetes posebno utiče na pojavu ateroskleroze, a kada gangrena zahteva amputaciju?
Dijabetes posebno utiče na razvoj ateroskleroze, naglašava dr Ilić i dodaje da kod osoba sa dijebetesom dolazi i do oštećenja malih krvnih sudova. To posebno važi za stopala i potkolenice, i prouzrokuje takozvanu dijabetičnu angiopatiju.
– U kombinaciji sa dijabetičnom neuropatijom, imamo jak uticaj na opisane ishemijske promene, najčešće u nogama. Ali, uz male krvne sudove, dijabetes sam po sebi izaziva zapušenje i velikih krvnih sudova. Tako nastaje i čuveno dijabetično (dijabetesno) stopalo. Uz moguću gangrenu, izražena je i sklonost ka infekcijama. Kada zbog nedostatka krvi u određenom delu tela dođe do procesa odumiranja tkiva, dolazi do nekroze. Ovakva gangrena može biti suva (bez infekcije). Kao njena komplikacija usled infekcije, javlja se vlažna gangrena. Kod osoba obolelih od dijabetesa to može ozbiljno da ubza proces nekroze i iskomplikuje ukupno stanje, do fatalnog ishoda. Dakle, od suve gangrene koja se inficira, nekroza tkiva se širi i imamo jedan začarani krug između ishemije i infekcije koja ne prolazi. Posledica su nepovratne promene na zahvaćenom ekstremitetu, što zahteva otklanjane nekrotičnog dela, odnosno amputaciju – detaljno objašnjava vaskularni hirurg sa ogromnim iskustvom.
Kako se donosi odluka o amputaciji kada se dijagnostikuje gangrena?
Odluka o amputaciji zahvaćenog dela organa zavisi od intenziteta, odnosno zahvaćenosti nekrozom. U cilju donošenja ispravne odluke o tome da li je neophodno amputirati određeni i koji deo (deo prsta, ceo prst, deo stopala, potkolenica, natkolenica…), neophodno je sagledati precizno stanje arterijskih krvnih sudova.
Da li će metoda za to biti klasična ili skenerska angiografija manje je važno, kaže dr Ilić. Suština angiografije je, prema rečima našeg sagovornika, da se pacijentu ubrizga kontrast i da se vidi gde je prekid dotoka krvi. Najvažnije je, prema njegovim rečima, savremenom dijagnostikom dobiti informaciju da li je u konkretnom slučaju moguće ponovo dovesti krv u problematični deo tela. Ovaj proces se zove revaskularizacija i moguće ga je uraditi otvorenom hirurškom intervencijom (bypas/bajpas – premošćavanje krvnog suda).
Dr Miodrag Ilić navodi i da se u poslednjih tridesetak godina, pored „bajpas“ klasične hirurške revaskularizacije, koriste i određene endovaskularne procedure. Posle slikanja krvnih sudova, u njih se ulazi i specijalnim balonima vrši proširivanje i plasiranje stentova (perkutana transluminalna angioplastika/PTA). Ovakve metode su, kako kaže naš sagovornik, dosta doprinele boljem rešavanju sličnih problema, pa i izbegavanju amputacija kada je moguće ponovo uspostaviti protok krvi. Takođe, omogućile su bolje ishode za regije u kojima nije moguće uraditi otvorenu revaskularizaciju (potkolenica).
Prepoznavanje simptoma, brzina i stručnost su od najvećeg značaja u sprečavanju amputacija
– Izuzetno je važno ne dozvoliti da gangrena i odumiranje tkiva ne postanu iverzibilni, odnosno da dođe do nepovratnih oštećenja. Onda, nažalost, nema koristi ni od jedne od ovih procedura. Zbog toga svi ljudi koji imaju problem ovakvog tipa treba neizostavno da se jave lekaru. Ako osećate iznenadni bol u prstu ili nozi, ako dođe do promene boje kože, treba se što pre javiti vaskularnom hirurgu ili angiologu. I od njihove stručnosti i brzine takođe umnogome zavisi dobar ishod. A što pre se uradi odgovarajuća dijagnostika, smanjiće se i mogućnost da zakasnimo sa revaskularizacijom – upozorava doktor Ilić, koji je bio šef Odseka vaskularne hirurgije u Valjevskoj bolnici, kao i načelnik Odeljenja hirurgije do 2009. godine.
Mogu li da pomognu lekovi i šta još hirurg savetuje?
Mogu, odgovara doktor Miodrag Ilić, ali napominje da to zavisi od stadijuma, odnosno različitih nivoa bolesti.
– Konzervativno lečenje farmakoterapijom je moguće u odnosu na adekvatnu dijagnostiku i procenu lekara. Izuzetno je važno i hodanje. Ali, i obavezno uvođenje kontrole za spomenuta 4 faktora rizika (pušenje, šećer, masnoće i održavanje krvnog pritiska). To ponekad jesu načini da se bez hirurških procedura utiče na postojeću ishemiju. Sama gangrena je jedno ozbiljno stanje, podložno komplikacijama koje, kako smo rekli, može da dovede do fatalnog ishoda. Zato je vrlo važna dobra saradnja i poverenje između pacijenta i hirurga, opis simptoma i adekvatna reakcija. Uz savremene dijagnostičke metode i terapijske protokole, problemi, pa i amputacije mogu da se preduprede.
