U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o posledicama noćnog života koji ponekad može biti uzrok dijabetesa.
Hronotipovi, sklonost da idemo na spavanje i da se budimo u određeno vreme, možda imaju uticaja na metabolizam i delovanje hormona. Na osnovu ove pretpostavke hronotipovi bi mogli biti od koristiti za predviđanje rizika od razvoja bolesti.
Noćni život mogao bi da bude uvod u dijabetes tipa 2, tvrdi novo istraživanje. Dijabetes je uglavnom posledica pogrešnih navika, kao što su manjak fizičke aktivnosti i pogrešan način ishrane. Studija objavljena u časopisu Experimental Physiology dodaje na ovaj spisak loših navika i manjak kvalitetnog sna.
„Noćne ptice“ sporije sagorevaju masnoće
Novija istraživanja ukazuju da su i osobe koje vode noćni život u povećanom riziku od razvoja dijabetesa tipa 2 ili nekog kardiovaskularnog oboljenja. Veruje se i da ljudi koji su aktivniji u kasnim večernjim i noćnim satima sporije sagorevaju masnoće iz hrane. Čini se da „noćne ptice“ imaju i veći rizik bolesti srca. Dobra vest je i da male promene navika mogu da nas zaštite od bolesti, dovoljno je samo 15 do 20 minuta ranije otići na spavanje, smatraju stručnjaci.
Šta kada je pankreas pod pritiskom?
Pankreas proizvodi insulin, koji pomaže ćelijama da metabolišu glukozu koja nam daje energiju. U slučaju smanjenje otpornosti javlja se insulinska rezistencija koja se određuje kao stanje kada telo ima dovoljno insulina, ali glukoza se skuplja u krvi umesto u ćelijama. Pankreas je u ovim uslovima pod pritiskom, pa luči veće količine insulina, postoji i opasnost od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
– Razlike u metabolizmu masti između ranoranilaca i „sova“ ukazuju da cirkadijalni ritam utiče na iskoristivost insulina – kaže endokrinolog dr Steven Malinin sa Rutgers University.
Hronotipovi predviđaju rizik od bolesti?
Dr Malinin smatra da hronotipovi, sklonost da idemo na spavanje i da se budimo u određeno vreme, možda imaju uticaja na metabolizam i delovanje hormona. Na osnovu ove pretpostavke hronotipovi bi mogli biti od koristiti za predviđanje rizika od razvoja bolesti.
Istraživanje objavljeno u časopisu Experimental Physiology bilo je posvećeno zdravlju ranoranilaca i „noćnih ptica“. Zaključci sugerišu da osobe koje su aktivnije u noćnim satima više sede i možda imaju smanjenu otpornost na delovanje insulina.
Razlike u metabolizmu
Studija je ispitivala navike spavanja 51 odrasle osobe. Na osnovu hronotipa ispitanicu su podeljeni u dve grupe – ranoranioce i noćne sove. Prva grupa najčešće je išla na spavanje u 23.00 sata, a budila se oko 6.30, dok je druga grupa išla na spavanje posle ponoći, najčešće oko jedan sat ujutro i budila se oko 9.00 časova. Svi ispitanici su zdrave osobe, nepušači, vežbaju manje od 60 minuta nedeljno i tokom većeg dela dana sede.
Specijalnim uređajima koje su nosili sedam dana beležene su njihove aktivnosti. Uočene su razlike u metabolizmu masnoća između ove dve grupe i naglašeno je da cirkadijalni ritam ima uticaja na iskoristljivost insulina. Zapaženo je i da su „noćne ptice“ bile u slabijoj kondiciji i da su veći deo dana provodile sedeći.
Tri stuba koja sprečavaju insulinsku rezistenciju
Smatra se i da su osobe aktivnije u noćnim satima izloženije većem riziku od razvoja poremećaja metabolizma poput insulinske rezistencije.
Stručnjaci naglašavaju da bi preventiva koja bi se svodila na zdravu i uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i nešto raniji odlazak na spavanje mogla da umanji rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Dr Malin potvrđuje, da bi preventiva zasnovana na ova tri stuba, mola sprečiti nastanak insulinske rezistencije i dijabetes tip 2.
Otpornost na insulin i telesna težina
Kardiolog dr Richard Wright sa Providence Saint John’s Health Center navodi da je poznat podatak da je otpornost na insulin u korelacijom sa telesnom težinom.
– S druge strane, veća osetljivost na insulin, dovodi se u vezu sa uravnoteženom telesnom težinom, manjom količinom masnoća, većom mišićnom masom tela, boljom kondicijom, dugovečnošću – kaže dr Wright.
Nedostatak sna, loš noćni san i prekidi sna, uz lošu ishranu i neodgovarajuću fizičku aktivnost mogu uticati na razvoj dijabetesa tipa 2, dodaje ovaj doktor.
– Ljudi koji dodro spavaju uglavnom imaju duži životni vek, ranoranioci imaju i bolji metabolizam – napominje dr Wright, ali dodaje i da je potrebno više istraživanja kako bi ove pretpostavke dobile i naučnu potvrdu.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (The Center for Disease Control and Prevention) savetuje odraslim osobama najmanje 7 sati noćnog sna.