HIPERGLIKEMIJSKI HIPEOSMOLARNI KAO OZBILJNA KOMPLIKACIJA DIJABETESA

Ako ne počne da se leči na vreme, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom može kod osoba sa dijabetesom da izazove srčani ili moždani udar. 

 

 

Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom je ozbiljna komplikacija dijabetesa, koja je sama po sebi ozbiljna bolest, ali sa kojom se živi normalno uz pridržavanje terapije i zdravih životnih navika. Nažalost, moguće je pogoršanje bolesti uz prateće komorbiditete, a  hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom (HHS) je jedna od ozbiljnijih komplikacija dijabetesa koja može da dovede i do fatalnih ishoda.

Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom izaziva srčani moždani udar

Ako se ne leči blagovremeno, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom može kod osoba sa dijabetesom da rezultira srčanim ili moždanim udarom. Do HHS dolazi kada je nivo šećera u krvi veoma visok. Kada pacijent uđe u stanje HHS, telo će pokušati da spusti nivo šećera u krvi propuštanjem šećera kroz urin.

Ako se ne unosi dovoljno tečnosti da se nadoknadi tečnost koju se gubi, to može da dovede do daljeg skoka nivoa šećera u krvi. Takođe, može doći i do hiperosmolarnosti, što znači da krv više koncentrisana i manje hidrirana nego. Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom  obično ne uključuje ketozu, a poznat je i kao:

  • hiperosmolarna neketotička koma (HONK)

  • neketotička hiperglikemijska koma

  • hiperglikemijski hiperosmolarni neketotički sindrom (HHNS).

Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom  retko utiče na ljude sa dijabetesom tipa 1. Od svih slučajeva HHS, 90–95 odsto je prisutno osoba sa dijabetesom tipa 2. Takođe, veća je verovatnoća da će se pojaviti kod ljudi koji su gojazni.

 

 

 

Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom – simptomi na koje treba obratiti pažnju

Prema vodičima iz 2021. godine, simptomi HHS su:

  • pojačano mokrenje

  • pojačana žeđ

  • slabost, malaksalost, ili opšti osećaj bolesti

  • umor.

Ljudi sa HHS takođe mogu imati simptome dehidratacije, suva usta, usne i oči. Ove osobe su često ozbiljno dehidrirane, što može da utiče i na funkciju mozga. To onda daje i neke kognitivne simptome, uključujući:

  • pospanost

  • konfuziju

  • halucinacije

  • gubitak vida

  • komu.

 

 

 

Dijabetes, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom i infekcije

Osoba sa HHS može da oseća i neke druge simptome, u zavisnosti od faktora rizika i okolnosti. Često, kod ljudi dođe do hiperglikemijskog hiperosmolarnog sindroma nakon infekcije ili nekog srčanog problema. Moždani ili srčani udar pokreće reakciju organizma kap odgovor na stres, a to izaziva povećani nivo adrenalina i kortizola. Sve to takođe negativno utiče na  nivo šećera u krvi. Ako se HHS razvije nakon infekcije, simptomi mogu da budu:

  • groznica

  • opšta slabost

  • abnormalno ubrzano disanje

  • tahikardija.

Ako je HHS nastao posle nekog kardiovaskularnog događaja, obratiti pažnju na:

  • bol u grudima i stezanje

  • glavobolju

  • lupanje srca.

 

 

Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom i dijabetesna ketoacidoza

Još jedna ozbiljna komplikacija dijabetesa je dijabetesna ketoacidoza (DKA). Do nje dolazi kada telo počne prebrzo da razlaže masti, što dovodi do visokog nivoa ketona (kiselih supstanci u krvi). Iako se radi o dva potpuno različita stanja, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom i dijabetesna ketoacidoza imaju slične simptome. Na primer, oba stanja se manifestuju visokim šećerom u krvi i čestim mokrenjem. Prema statistikama, više od 30 odsto pacijenata sa dijabetesom ima karakteristike oba navedena stanja.

Drugi razlozi pojave hiperglikemijskog hiperosmolarnog sindroma su:

  • uzimanje diuretika

  • lekovi koji smanjuju efekat insulina u telu

  • ako pacijent ostane bez ili ne uzima propisane lekove za dijabetes.

 

 

Drugi faktori rizika za pojavu HHS uz dijabetes

Osnovna bolest ili infekcija čine većinu uzroka pojave HHS, oko 50 odsto slučajeva. Drugi faktori rizika su:

  • moždani ili srčani udar

  • nedijagnostikovani dijabetes tipa 2

  • neadekvatna kontrola nivoa šećera u krvi putem ishrane, vežbanja i lekova

  • beta-blokatori i određeni antipsihotici

  • patološka gojaznost

  • porodična istorija dijabetesa.

 

 

Dijagnostikovanje HHS

Ako osoba ima HSS, hitna dijagnoza i medicinska nega su od ključne važnosti. Dijagnoza se obično postavlja u instituciji hitne medicinske pomoći, na osnovu fizičkog pregleda i laboratorijskih analiza. Laboratorijski testovi za potvrđivanje dijagnoze HHS podrazumevaju testiranje nivoa šećera u krvi, urina, funkcije bubrega i još neke.

Dijagnoza će biti potvđena ukoliko postoji sumnja, a osoba ima i:

  • nivo šećera u krvi preko 600 mg/dl

  • pH vrednosti krvi od 7,3 ili više

  • blagu metaboličku acidozu (prisutna je kod polovine pacijenata).

 

 

Moguće komplikacije

HHS može da izazove ozbiljne komplikacije i fatalan ishod u do 20 odsto slučajeva. Najčešće komplikacije su:

  • abnormalni nivoi elektrolita

  • srčani napad

  • moždani udar

  • koma.

 

 

Lečenje hiperglikemijskog hiperosmolarnog sindroma

Brza reakcija i pružanje hitne medicinske pomoći mogu osobi sa HHSda stabilizuju stanje. Lečenje uključuje prvenstveno intravensku terapiju, i to:

  • tečnosti za anuliranje dehidracije

  • insulin za smanjenje nivoa šećera u krvi

  • elektrolite, u cilju da zamene izgubljenih dehidracijom.

 

Lekar će pratiti nivoe elektrolita i srčani ritam. Ukoliko infekcija ili neko drugo zdravstveno stanje izazove, takođe se obavezno leči osnovno stanje. Nakon završetka lečenja, osoba oporavljena od HHS mora da napravi dobar plan kontrole šećera u krvi i dalje kontrole dijabetesa.