POST-COVID I KAKO GA LEČITI: NAJČEŠĆI SIMPTOMI, SAVETI I PREPORUKE – dr SLAVICA PLAVŠIĆ – PULMOLOG

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o post-covidu i kako ga lečiti, koji su simptomi i preporuke. 

 

 

Većina pacijenata inficiranih koronavirusom oporavi se od bolesti posle dve do šest nedelja, a istraživanja pokazuju da između deset i trideset odsto osoba koje su preležale infekciju ima bar neki od više od 200 simptoma postkovida.

 

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je takvo kliničko stanje definisala kao post akutni kovid, produženi ili dugi kovid (eng. long covid). Radi se o multisistemskoj bolesti koja može da traje od dva do šest meseci, a kod nekih pacijenata i skoro godinu dana.

Specijalista za plućne bolesti prim. dr Slavica Plavšić kaže da je i dalje nepoznato koliki je broj postkovid pacijenata u Srbiji.

„Ne postoji registar takvih bolesnika, kao ni specijalizovane ustanove za njihovo lečenje. Slučajevi se rešavaju pojedinačno i kako se ko snađe. Naravno, mnogo teže posledice ostaju kod onih pacijenata koji su imali teže oblike bolesti, koji su bolnički lečeni, a naročito kod onih koji su bili na respiratoru“, napominje dr Plavšić.

Međutim, postkovid sindrom mogu imati i pacijenti koji su imali veoma blag oblik bolesti, a posebno je zabrinjavajuće to što se može javiti i kod dece.

„Ne postoji nijedan sistem organa koji ne može biti zahvaćen postkovid simptomima. Neki se održavaju dugo, intenzivni su i mogu znatno da remete kvalitet života pacijenata. Nije poznato zašto se oporavak nekih ljudi produžava, a uzroci mogu da budu dugotrajna i ponavljana izloženost viremiji, kao i slab imuni odgovor organizma“, naglašava dr Plavšić.

Najčešće se javljaju opšti simptomi, koji mogu da traju mesecima: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora, takozvani sindrom hroničnog umora. Tu su i povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenjive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različiti kožni osipi i slično.

Najveći problemi javljaju se u respiratornom, kardiovaskularnom i centralnom nervnom sistemu. Neki od najznačajnijih simptoma i kliničkih znakova postkovid stanja su sledeći:

 

 

Respiratorni sistem

Kašalj, brzo zamaranje, bol u grudima, smanjen plućni kapacitet, plućna fibroza.

 

 

Kardiovaskularni sistem

Aritmije, palpitacije i tahikardija, visok krvni pritisak, perikardni izliv, srčana insuficijencija, miokardiopatija, miokarditis, koronarna bolest.

 

 

Neurološki i skeletno-mišićni sistem

Uporni bolovi u mišićima, kostima, zglobovima i kičmenom stubu, glavobolja, vrtoglavice sa mogućim gubitkom svesti i kao najteža komplikacija može se javiti i cerebrovaskularni insult (šlog) zbog oštećenja i posledično nastalih tromboza krvnih sudova.

Često dolazi i do zapaljenja tkiva oko kičmenih pršljenova koja su veoma bolna i dovode do jakih glavobolja i vrtoglavice.

 

 

Endokrinološki i metabolički poremećaji

Hiperglikemija i teža kontrola dijabetesa, poremećaji u radu štitne žlezde, poremećene vrednosti funkcija jetre, smanjena funkcija bubrega, gastrointestinalne tegobe.

 

 

Psihološki poremećaji

Kratkotrajni gubici pamćenja – nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, teško pronalaženje reči, gubitak koncentracije, problemi sa učenjem, anksioznost, depresija, problemi sa snom i strah, posttraumatski sindrom, panična stanja.

Posebnu zabrinutost i strah kod postkovid pacijenata izaziva pojava takozvanih „mentalnih magli“. To je stanje koje pacijenti opisuju kao potpunu konfuznost i dezorijentisanost. Pretpostavlja se da dolazi do direktne invazije virusa na mozak, inflamacije i vaskularne povrede sa sekundarnom hipoksijom moždanog tkiva usled smanjenog dotoka kiseonika.