U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o tome da li se očekuje novi talas pandemije viursa COVID-19?
Pojava podvarijante Omicron BA.2, za koju prvi izveštaji sugerišu da je prenosiva više od BA.1, može biti barem delimično odgovorna za nedavni porast slučajeva COVID-19 u zemljama pacifičkog pojasa i potencijalni novi talas COVID-19.
Novi talas COVID-19 dolazi iz Azije
Zemlje i regioni kao što su Singapur, Hong Kong i Novi Zeland, koji su uspeli da drže pod kontrolom svoj broj slučajeva COVID-19 tokom većeg dela pandemije, trenutno doživljavaju porast broja slučajeva. Ove zemlje su ranije usvojile strategiju eliminacije COVID-19 ili politiku „nulte COVID-19“, koja je imala za cilj da smanji učestalost novih slučajeva na ništa. Ova politika je uključivala stroga pravila koja su uključivala graničnu kontrolu, praćenje kontakata, masovno testiranje, karantin i samoizolaciju.
Dr Majkl Bejker, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Otago u Velingtonu, rekao je za Medical News Today da je ova politika eliminacije koju su vodile mnoge zemlje u azijsko-pacifičkom regionu bila „generalno veoma uspešna tokom prvih 12-18 meseci pandemije kada vakcine nisu bile široko dostupne.”
„Održavanje slučajeva COVID-19 na veoma niskom nivou veći deo ovog vremena rezultiralo je malim brojem hospitalizacija i smrtnih slučajeva i zaštitilo privrede u mnogim jurisdikcijama u ovom regionu, uključujući Kinu, Hong Kong, Tajvan, Singapur, Australiju i Novi Zeland ,“ dodao je on.
Međutim, dr Bejker je podvukao da je ovaj odgovor bio ugrožen pojavom infektivnijih varijanti Delta i Omikron. Rekao je da je široka cirkulacija Omikrona primorala Singapur, Australiju, Hong Kong i Novi Zeland da pređu sa eliminacije na pristup ublažavanju.
Pojava podvarijante Omicron BA.2, za koju prvi izveštaji sugerišu da je prenosiva više od BA.1, može biti barem delimično odgovorna za nedavni porast slučajeva COVID-19 u ovim zemljama i potencijalni novi talas COVID-19.
Da li može da se očekuje stopa smrtnosti kao u Hong Kongu?
Dok su stope smrtnosti od COVID-19 ostale relativno niske u većini zemalja koje su ranije sprovodile politiku „nulte COVID-19“, Hong Kong je nedavno prijavio najveću stopu smrtnosti od COVID-19 na svetu tokom perioda od sedam dana. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog za veliki broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva u Hong Kongu je niska stopa vakcinacije kod ugrožene starije populacije.
Iako su stope vakcinacije među opštom populacijom prilično dobre, značajan procenat starije populacije ostaje nevakcinisan, što može delimično da objasni zašto su slučajevi naglo porasli u februaru i zašto imamo novi talas COVID-19 . Samozadovoljstvo zbog malog broja slučajeva COVID-19 u zajednici pre pojave Omikrona i neodlučnost u vezi sa vakcinom doveli su do lošeg prihvatanja vakcine među ovim demografskim kategorijama ranije tokom pandemije.
Nasuprot tome, Novi Zeland je zadržao nizak broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva uprkos porastu slučajeva. Ovo je verovatno zbog imuniteta, kažu stručnjaci, jer Novi Zeland trenutno ima jednu od najviših stopa vakcinacije na svetu, sa 95% osoba starijih od 12 godina koje su vakcinisane.
„One zemlje koje su uspele da postignu visoku pokrivenost vakcinom pre ulaska i široko rasprostranjenu cirkulaciju varijante Omikron uspele su da zadrže nisku hospitalizaciju i stopu smrtnosti. To je posebno slučaj na Novom Zelandu, koji i dalje ima najnižu stopu smrtnosti od COVID-19 u OECD-u“, primetio je dr Majkl Bejker.
Za razliku od drugih azijskih zemalja, kontinentalna Kina je istrajala sa politikom eliminacije, a bilo je izbijanja bolesti zbog Omikrona, posebno u provinciji Jilin i gradu Šenžen. Ipak, broj smrtnih slučajeva od COVID-19 je do sada bio ograničen, a narednih nekoliko nedelja će odrediti sposobnost Kine da istraje sa tom politikom.
Da li se uz novi talas COVID-19 očekuje novo pooštravanje mera?
Mnoge evropske zemlje — uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku i Holandiju — takođe doživljavaju porast COVID-19 zbog varijante BA.2. Velika Britanija je, na primer, prijavila sedmodnevni prosek od preko 89.000 slučajeva i 127 smrtnih slučajeva od 18. marta 2022.
Stručnjaci veruju da je prerano ukidanje zaštitnih mera protiv COVID-19 možda doprinelo ovom porastu infekcija BA.2. Veća zaraznost podvarijante i slabljenje imuniteta bilo od vakcina ili prethodnih infekcija SARS-CoV-2 takođe su mogli da igraju ulogu u stvaranju onoga što bi mogao da bude novi talas COVID-19.
„Ovaj nalet može biti pogoršan rasprostranjenim popuštanjem ograničenja, uključujući mandate za maske u zatvorenom prostoru na javnim mestima i školama, i odlukom mnogih preduzeća da se njihovi zaposleni u potpunosti vrate na radna mesta“, rekao je dr Dejvidson Hamer, profesor globalnog zdravlja i medicine na Univerzitetu u Bostonu.
Prethodni talasi infekcija SARS-CoV-2 u Evropi često su se slično odigravali u SAD, iako nekoliko nedelja kasnije. Oba regiona su takođe koristila slične strategije za pandemiju: politiku ublažavanja koja je usmerena na ograničavanje širenja SARS-CoV-2 u zajednici, a ne na potpunu eliminaciju. Bilo je nekih znakova porasta slučajeva COVID-19 u SAD.
Iako stručnjaci očekuju porast broja slučajeva COVID-19 u SAD zbog podvarijante BA.2, postoji nedostatak sigurnosti u pogledu njenog obima. Ova neizvesnost proizilazi iz razlika između trenutnih pandemijskih situacija u SAD i Evropi, stoga ne može se decidirano reći da li nas očekuje novi talas COVID-19 na globalnom nivou.
Na primer, neke evropske nacije, kao što je Španija, imale su stroga ograničenja COVID-19, uključujući nošenje maski na otvorenom, koja su tek nedavno ukinuta. Nasuprot tome, SAD su imale nekoliko ograničenja od prošlog leta. Takve razlike u politici javnog zdravlja mogu imati potencijal da utiču na obrasce prenošenja SARS-CoV-2.
Od svog nastanka, varijanta BA.2 se takmičila sa drugim podvarijantama Omikrona BA.1 i BA.1.1 i pokazala se kao lakše prenosiva.
„Podaci iz drugih delova sveta sugerišu da je BA.2 veoma zarazan, ali ne teži od BA.1. Bilo je nekih izveštaja da su BA.2 ponovo inficirali pojedince koji su nedavno bili zaraženi BA.1, ali se čini da je to relativno retko“, rekla je prof. Loren Ansel Majers, direktorka Univerziteta Teksas u Ostinu.
„U projekciji šta bi se moglo dogoditi u narednim nedeljama, moramo uzeti u obzir i infektivnost BA.2 i nedavnu relaksaciju politike i ponašanja u SAD koja bi mogla da podstakne brži prenos“, dodala je ona.
Ipak, Institut za prevenciju pandemije Rokfelerove fondacije je istakao da je podvarijanta BA.1.1 bila rasprostranjenija u SAD nego u Velikoj Britaniji. Napominje da je BA.1.1 bila dominantna podvarijanta Omikrona u SAD i da je porast prevalencije BA.2 bio postepeniji. Drugim rečima, čini se da je uspon BA.2 do sada pratio drugačiju putanju u dve nacije.
Gde još ima korone?
Udeo slučajeva COVID-19 zbog varijante BA.2 porastao je sa 12,6% na 22,3% između 5. i 12. marta 2022. Uprkos padu slučajeva i hospitalizacija poslednjih nedelja, uzorci otpadnih voda prikupljeni iz određenih zajednica sugerišu da potencijalni porast slučajeva COVID-19 u narednim nedeljama.
Pojedinci sa infekcijom SARS-CoV-2 mogu da počnu da izbacuju virus fecesom pre nego što se pojave drugi simptomi COVID-19. Dakle, nivoi SARS-CoV-2 RNK u uzorcima otpadnih voda mogu predvideti slučajeve COVID-19 u zajednici. Podaci CDC nadzora otpadnih voda ukazuju na povećanje od najmanje 10% nivoa SARS-CoV-2 na 162 od 469 aktivnih lokacija.
„Pošto je poslednjih nedelja bilo nekih zabrinjavajućih epidemioloških podataka, uključujući povećane nivoe virusne RNK u otpadnoj vodi i povećan broj slučajeva na nekim lokacijama širom zemlje, ovog proleća može doći do porasta slučajeva COVID-19, slično onome što vidi nekoliko zemalja u Evropi. “, rekao je dr Dejvidson Hamer.