STRAH OD COVID-19 VIRUSA SPREČIO JE PACIJENTE SA INFRAKTOM DA IDU U BOLNICU – dr SRĐAN BOŠKOVIĆ, INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI DEDINJE

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost putem izjave dr Srđana Boškovića – načelnik Odeljenja kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. 

 

 

 

Tokom pandemije i vanrednog stanja neki građani Srbije imali su teže kliničke forme srčanog udara i trpeli srčane bolesti u kućnim uslovima.

 

Strah od covid 19 sprečio je redovne kontrole mnogih hroničnih bolesnika, ali i naterao osobe sa ozbiljnim kardiovaskularnim smetnjama da odustanu od stručne lekarske pomoći. Prema podacima nekih od najrazvijenijih zdravstvenih sistema, tokom covid 19 pandemije smanjen je broj pacijenata sa infarktom miokarda, koji su lečeni u bolnicama. I pored nastojanja lekara da budu u kontaktu sa pacijentima putem internet platformi, u najtežim situacijama neki građani Srbije trpeli su srčane bolesti u kućnim uslovima.

 

 

Strah od covid 19 uticao da se pacijenti kasno jave u bolnicu

Covid 19 napada ćelije, po principu „ključa i brave“ i vezuje se za ACE-2 receptore u tkivima pluća, srca, krvnih sudova. Mnogi stručnjaci upozoravaju da se posle kontakta sa virusom SARS‑CoV‑2  može očekivati učestalija infekcija srca. Miokarditis je češći način oštećenja kardiovaskularnog sistema, ali može doći i do pojave infarkta miokarda, poremećaja srčanog ritma, zgrušavanja krvi, tromboze. Tokom trajanja pandemije i pacijenti, koji se leče od komplikovanih srčanih bolesti, zbog straha od covid 19 odustajali su od lekarskog pregleda.

– Susret sa nepoznatim, početkom 2020. godine, bila je infekcija SARS- CoV-2 virusom. Početak pandemije uticao je na sve oblasti zdravstva, a ne samo na infektivne bolesti. Već sredinom 2020. godine počeli su da se pojavljuju naučni radovi, koji navode da je značajno smanjen broj osoba sa infarktom miokarda, a koji su lečeni u bolnici. To je primećeno i u STEMI mreži Beograda, posebno za vreme vanrednog stanja. Zapaženo je da su pacijenti imali teže kliničke forme srčanog udara, češće povezane sa popuštanjem srčanog mišića i poremećajima ritma. Utvrđeno je i da su se pacijenti veoma kasno javljali u zdravstvene centre – kaže za eKlinika portal načelnik Koronarne jedinice i Odeljenja kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje asistent dr Srđan Bošković.

 

 

Na smanjen broj prijema pacijenata sa infarktom takođe uticao strah od covid 19

Strah od covid 19, od marta do juna 2020. godine, u Italiji je za 60 odsto uticao na smanjene broja prijema bolesnika sa infarktom. U Sjedinjenim Američkim Državama je za 45 do 60 odsto bilo manje pacijenta s infarktom u bolnicama, dok je u Kanadi to smanjenje iznosilo čak 75 odsto.

– Nažalost, pojava većeg broja bolesnika u sledećem periodu, kod kojih je dijagnostikovan preležan infarkt miokarda samo potvrđuje da su mnogi bolesnici sa tipičnom kliničkom slikom infarkta izbegavali dolazak u bolnicu usled straha od covid 19. Srećom situacija se, kako je vreme prolazilo, popravila. Sada je javljanje bolesnika, bez obzira na pandemiju, kao što je i bilo i pre pojave covid 19 – navodi dr Bošković.

 

 

Veća učestalost infarkta posle preležane infekcije

Drugi aspekt covid 19 infekcije je mogućnost pojave tromboze u različitim delovima tela, pa i u koronarnim krvnim sudovima.

– Viđali smo u poslednje dve godine mlade ljude sa velikim ugrušcima u srčanim arterijama. Ponekad i više njih, koji su rezistentni na lečenje stentovima i lekovima za razlaganje tromba. Njihova prognoza nije bila dobra. Treba, ipak, naglasiti da je i nakon drugih sistemskih virusnih infekcija, kao kod gripa, na primer, primećena veća učestalost infarkta nakon preležane infekcije – objašnjava dr Srđan Bošković i dodaje da je, prema podacima iz literature, u prvih 30 dana nakon preležanog gripa, šansa da oboleli dobije infarkt miokarda čak 6 puta je veća, nego kod osoba koje nisu imale grip.

– U slučaju covid 19 infekcije tih podataka nemamo, ali, postoje izveštaji o tome da 34 odsto pacijenata, lečenih u bolnicama, dobije tromb u nogama, 12 odsto ima klinički značajnu pojavu tromba u plućima u formi plućne embolije, a oko jedan do dva odsto bolesnika infarkt miokarda. Kod visokorizičnih bolesnika, posebno kod onih sa visokim vrednostima parametara zapaljenja kao što je CRP ili feritn, zato se savetuje primena acetilsalicilne kiseline, a kod onih sa visokim vrednostima D-dimera antikoagulante terapije i to najmanje četiri nedelje posle izlečenja od covid 19 – precizira za čitaoce eKlinika portala dr Srđan Bošković.

 

 

Virus utiče na pojavu „lepljive krvi“

Stručnjaci su utvrdili da virus SARS-CoV-2 utiče na pojavu takozvane „lepljive ili viskoznije krvi“, koja vodi do nastanka tromboze. Smatra se da je ova pojava „gušće krvi“ posledica teške upale pluća. Kako medicina objašnjava, virus SARS-CoV-2 dovodi do lokalne upale krvnog suda i stvaranja tromboze. Duboka venska tromboza 4 puta je češća u donjim ekstremitetima nogu. Pacijenti se žale na umor i osećaj težinu u nogama i gubitak snage. Javljaju se i grčevi u mišićima, nemirne noge sa toplo-hladno senzacijama, prisutni su i bolovi u nogama, otežano kretanje. Jedan od znakova tromboze je i pojava da je noga zahvaćena trombozom – toplija u odnosu na drugu nogu.