NIVO ŠEĆERA U KRVI DOBIJEN TESTOVIMA ODREĐUJE NAM DIJAGNOZU

U cilju ostviarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o testovima na osnovu kojih se određuje dijagnoza.

Za kontrolu dijabetesa, važno je pratiti i održavati zdrav nivo šećera u krvi natašte. Za ljude sa predijabetesom, upravljanje nivoom šećera u krvi može da pomogne da se preokrene stanje i spreči razvoj dijabetesa.

Nivo šećera u krvi natašte, na prazan stomak, daje vitalne naznake o tome kako osoba kontroliše šećer u krvi. Šećer u krvi ima tendenciju da dostigne maksimalan nivo oko sat vremena nakon jela, a zatim kreće da opada. Visok nivo šećera u krvi natašte ukazuje na insulinsku rezistenciju ili dijabetes, dok nenormalno nizak nivo šećera u krvi može biti posledica uzimanja lekova za dijabetes.

Nivo šećera u krvi zavisi od ishrane

Telu je potrebna glukoza za energiju, a glukoza dolazi iz hrane koju jedemo. Međutim, telo ne koristi svu energiju odjednom. Insulin omogućava skladištenje i oslobađanje glukoze po potrebi. Nakon obroka, nivo šećera u krvi raste i obično dostiže vrhunac oko sat vremena nakon jela. Koliko visoko nivo šećera u krvi može da poraste, i tačno vreme kada glukoza dostigne vrhunac – zavisi od ishrane.

Faktori koji su povezani sa hranom, a koji mogu da izazovu značajan porast šećera su:

obilni obroci
konzumiranje slatke hrane i pića
konzumiranje hrane sa jednostavnim ugljenim hidratima, kao što su hleb i grickalice.

Nivo šećera u krvi natašte zavisi od tri faktora:

sadržaj poslednjeg obroka
veličina prethodnog obroka
sposobnost tela da proizvodi insulin i reaguje na njega.

Kako se testira nivo šećera u krvi – kojim testovima?

Da bi se procenio nivo šećera u krvi natašte koristi se test glikozilovanog hemoglobina (HbA1C) ili konvencionalni test šećera u krvi.

HbA1C test – HbA1C je glavni test koji lekari koriste za kontrolu dijabetesa. HbA1C test meri kako telo kontroliše šećer u krvi tokom vremena, obično u poslednja 2 do 3 meseca. Ako je nivo veoma visok, možda će trebati drugi test.

Testiranje šećera u krvi kod kuće – Osoba može da testira nivo šećera u krvi kod kuće. U većini slučajeva, lekari traže da se izmeri šećer u krvi natašte, odmah nakon buđenja i pre nego što se nešto pojede ili popije. Takođe može da se meri šećer u krvi pre jela ili 2 sata posle obroka, kada se šećer u krvi vraća na normalne vrednosti.

Koje vreme je najbolje za test glukoze?

Pravo vreme za testiranje zavisi od ciljeva lečenja i drugih faktora. Na primer, većina ljudi koji imaju dijabetes ne treba da se testira između obroka, osim ako ne koriste lek za dijabetes koji može da smanji nivo šećera u krvi. Drugi mogu da se testiraju između obroka, ako smatraju da im je nivo šećera nizak.

Testiranje u kućnim uslovima:

pripremi se trakica za testiranje i merač glukoze
alkoholom se obriše vrh prsta iz kog se uzima krv
stisne se područje iz kog se uzima krv i probije se iglicom
područje iz kog se uzima krv se stiska da bi se maksimizirao protok krvi
istiskuje se kap krvi na test traku
traka se stavlja u aparat
očitava se vreme testiranja i vrednost šećera u krvi.

Kontinuirano praćenje glukoze – Druga opcija za svakodnevnu upotrebu je kontinuirano praćenje glukoze (CGM). Za CGM, osoba nosi aparat 24 sata dnevno, koji stalno beleži nivo glukoze u krvi.

Testovi krvi za nivo šećera u krvi koji se ne rade na prazan stomak

Testovi krvi koji se ne rade na prazan stomak:

Nasumični nivo glukoze u plazmi (RPG): Doktor radi konvencionalni test šećera u krvi kada osoba ne gladuje.
Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT): Za OGTT, zdravstveni radnik testira nivo šećera u krvi osobe tokom 2 sata, počevši od testa krvi natašte. Zatim, osoba koja se testira pije zašećereni napitak, a zatim zdravstveni radnik uzima uzorak krvi svakih 30 do 60 minuta u periodu od 2 sata.

Koje su ciljane vrednosti šećera?

Ciljani nivo šećera u krvi je idealan raspon koji ljudi treba da pokušaju da održavaju što je češće moguće. Pošto nivo šećera u krvi varira tokom dana zbog faktora kao što su lekovi, unos hrane i fizička aktivnost, nijedno očitanje šećera u krvi ne može da otkrije koliko dobro neki organizam obrađuje šećer.

Rezultati HbA1C testa

Prema izveštaju American Diabetes Association ovo su vrednosti za HbA1C:

normalno – manje od 5,7 odsto
predijabetes – između 5,7 i 6,4 procenata
dijabetes – 6,5 odsto i više.

Predijabetes je kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da bi ukazao na dijabetes.

Rezultati kućnog testiranja

Ciljani brojevi nivoa šećera u krvi izraženi su u miligramima po decilitru (mg/dl):

natašte (testiranje ujutru pre jela ili vode): 80–130 mg/dl
2 sata nakon obroka: ispod 180 mg/dl.

Nivo šećera u krvi natašte od 100-125 mg/dl ukazuje na predijabetes.

Koji se simptomi javljaju kada šećer u krvi nije regulisan?

Ljudi će verovatno osetiti simptome ako im je nivo šećera u krvi prenizak ili previsok.

Nizak nivo šećera u krvi – Prenizak šećer u krvi može da izazove simptome kao što su:

drhtanje i znojenje
osećaj nervoze
teškoće u koncentraciji
manjak energije
koža koja izgleda bleđa nego inače
umor
glavobolja ili bolovi u mišićima
brz i nepavilan rad srca
slabost
nedostatak kordinacije.

Visok nivo šećera u krvi – Visok nivo šećera u krvi ili hiperglikemija ima ove simptome:

pojačana glad ili žeđ
prekomerno mokrenje
zamagljen vid
glavobolja
umor.

Kada se treba obratiti lekaru?

Osobe sa dijabetesom i oni koji su u riziku od dijabetesa treba da razgovaraju sa lekarom ako:

nivo šećera u krvi postaje neobično visok ili nizak
dobro kontrolisani nivoi šećera u krvi iznenada počinju da variraju
imaju nove ili pogoršane simptome dijabetesa
menjaju lekove ili prestaju da ih koriste
se krvni pritisak naglo povećava
se javi rana koja ne može da zaraste.