U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o studiji Nature Microbiology koja je bazirana na ispitivanjima zdravstvenih radnika u bolnici Sent Tomas. 

 

 

 

 

Studija objavljena u Nature Microbiology bazirana je na ispitivanju antitela 38 pacijenata i zdravstvenih radnika u bolnici Sent Tomas.

Ispitanici su bili zaraženi tokom prvog talasa pandemije koronavirusa, pre nego što su vakcinisani.

Uprkos početnom padu nivoa antitela neposredno nakon infekcije, rezultati su pokazali da su kod većine ljudi (18/19 pacijenata) antitela detektovana i 10 meseci nakon što su zaraženi.

Istraživački tim koji je predvodila dr Kejti Dors iz Škole za imunologiju i mikrobiološke nauke, takođe je testirao kako će antitela stvorena za borbu protiv specifične varijante SARS-CoV-2 reagovati na druge varijante. Ispostavilo se da antitela generišu snažan odgovor na ponovnu infekciju istim sojem, ali su bila manje efikasna kada u borbi protiv drugih sojeva, piše King’s College London.

Antitela se vezuju za šiljasti protein na virusu SARS-CoV-2, a vakcine oponašaju ovaj protein da bi stvorile imuni odgovor. Međutim, mutacije u novim sojevima virusa (alfa, beta, delta) stvorile su zabrinutost oko toga da li će vakcine koje su razvijene za ciljanje originalne varijante koronavirusa biti efikasne protiv novih varijanti i da li bi nove vakcine trebalo predizajnirati.

Ovi rezultati sugerišu da bi vakcine specijalizovane za jedan soj bile manje efikasne protiv drugih sojeva, te da vakcine dizajnirane za originalnu varijantu, koje se trenutno daju, pružaju najbolju zaštitu od svih sojeva  i da ih treba koristiti za programe vakcinacije.