U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o mutaciji virusa COVID-19 koju je objavio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti.
Korona je od kad se pojavila prvi put mnogo puta mutirala, a trenutno najveću opasnost po Srbiju predstavlja delta soj zbog visokog stepena zaraze
Od prve pojave SARS-CoV-2 u kineskoj metropoli Vuhan decembra 2019., ovaj novi koronavirus do sada je mutirao nebrojano puta, ali se posebno iskristalisalo čak 11 opasnijih i zaraznijih sojeva.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti objavio je krajem prošle sedmice listu svih ovih sojeva, među kojima pet „pali alarme“ jer se vode kao zabrinjavajuće kategorije. Među njima su alfa, beta, gama i delta soj, koji se smatraju višestruko zaraznijim ili smrtnonosnijim od osnovnog, vuhanskog soja i dominantni su među zaraženima.
U drugoj kategoriji su oni sojevi koji su ispitani i čija se prenosivost, težina i uticaj na kolektivni imunitet donekle znaju, ali su preliminarni ili su povezani sa velikom neizvesnošću. U te takozvane varijante od interesa spadaju eta, epsilon, teta i kapa sojevi sa svojim mutacijama. U trećoj kategoriji značajnih mutanata korone, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, jesu varijante koje su pod nadzorom imunologa i zdravstvenih vlasti. Među njima je i lamba soj, za koji se već u Srbiji pročulo, ali i lota i zeta soj.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović ocenio je za Kurir da ovih 11 pomenutih mutanata nije kraj.
– Biće još pojava mutanata, a mi ne možemo sada sa sigurnošću da znamo da li će biti zarazniji i teži. Sad je važno da se pazimo ovih najtežih, a posebno indijskog soja, iliti delte – upozorava dr Petrović.
On objašnjava da su između svih sojeva korone male razlike.
– Vide se laboratorijski, ali su kliničke slike u suštini vrlo slične. Jedini koji do sada odskače jeste delta soj, koji je najzarazniji i najopasniji. Već ga ima u 104 zemlje sveta, što pokazuje koliko se brzo širi. Kod nas sada ima zvanično osam-devet potvrđenih slučajeva, ali to nije realan broj. Mnogi se ne testiraju jer su simptomi drugačiji, čim nema temperature, mnogi se vode time da su prehlađeni. Verujem da je mnogo više inficiranih ovim sojem – rekao je dr Petrović i dodao da se simptomi delta soja razlikuju od drugih jer nema gubitka čula ukusa i mirisa.
– Nošenje zaštitnih maski i vakcinacija, posebno mladih ljudi, ono je što može da nas sačuva od ove pošasti. Zanemarljive su razlike među vakcinama, ali je važno znati da svaka vakcina štiti od teških oblika bolesti i od smrti, bez obzira na soj. Očekujem da će krizni štab doneti odluku i o primanju treće doze posle šest meseci od prve dve – zaključio je dr Petrović.
