DIJABETES I VISOKE TEMPERATURE NISU DOBRA KOMBINACIJA – KAKO DA KONTROLIŠEMO NIVO GLUKOZE U KRVI TOKOM VRUĆINA?

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost putem kako da tokom ekstreminih vrućin drže nivo glukoze u krvi pod kontrolom. 

 

Vrućina i umerena do velika fizička aktivnost mogu dovesti do obilnog znojenja, pa su ljudi sa dijabetesom u riziku od  dehidracije, a to utiče na porast nivoa glukoze.

Bez obzira da li idete na odmor ili ćete samo provesti neko vreme na otvorenom po vrućini, visoke temperature i vlaga mogu uticati na vaše stanje ukoliko ste dijabetičar. Metabolizam je brži po vrućem i vlažnom vremenu što može dovesti do povećane šanse za hipoglikemiju jer se apsorpcija insulina može povećati, kažu stručnjaci.

 

Hipoglikemija na vrućini

Hipoglikemiju je malo teže uočiti po vrućem vremenu – znojenje i umor, mogu biti simptomi hipoglikemije, a ne samo vrućine. Budite posebno pažljivi ako vozite. Testirajte šećer u krvi pre i posle svake vožnje i redovno pravite pauze da biste proverili šećer u krvi tokom dužih putovanja. Da biste sprečili hipoglikemiju, budite spremni da češće testirate glukozu u krvi, posebno ako učestvujete u nekoj fizičkoj aktivnosti po vrućni. Držite pri ruci izvor brzo delujućih ugljenih hidrata, kao što su tablete glukoze ili slatko piće.

 

Koji su simptomi iscrpljenosti toplotom?

Ljudi sa dijabetesom u većem su riziku od iscrpljenosti usled velikih vrućina. Iscrpljenost toplotom može se desiti ako se jako zagrejete i izgubite dosta vode i soli iz organizma. Simptomi iscrpljenosti toplotom su:

– znojenje, više nego obično
– vrtoglavica
– grčevi u mišićima
– lepljiva koža
– glavobolja
– ubrzan rad srca i mučnina.

 

Kako vrućina utiče na dijabetes?

Važno je da budete svesni – bilo da imate dijabetes tipa 1 i tipa 2 – toplotu osećate više i drugačije od ljudi koji nemaju ovo oboljenje. Velike vrućine utiču na nivo glukoze u krvi. U poslednje vreme zabeležene su ekstremne vrućine, a vrućina i umerena do velika fizička aktivnost, mogu dovesti od obilnog znojenja, pa ljudi sa dijabetesom mogu dehidrirati, što dovodi do porasta nivoa glukoze. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2 toplotu osećaju više od ljudi koji nemaju dijabetes. Evo razloga zašto.
Jedna od komplikacija kod dijabetesa je i oštećenje krvnih sudova i nerava, pa i znojnih žlezda, tako da telo ne može da se hladi tako efikasno. To može dovesti do iscrpljivanja usled toplote i toplotnog udara, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Ljudi sa dijabetesom brže dehidriraju (izgube previše vode iz tela) na jakoj vrućini. Unos dovoljno tečnosti može povećati glukozu u krvi, a visoka koncentracija glukoze u krvi može dovesti do mokrenja što dovodi do dehidracije. Pazite na ovaj začarani krug!
Visoke temperature i toplota mogu promeniti način na koji vaše telo koristi insulin. Možda ćete morati češće da testirate nivo glukoze u krvi i prilagodite dozu insulina, kao i to šta jedete i pijete. Čak i kada napolju ne deluje baš vruće, kombinacija toplote i vlage u vazduhu može biti opasna. Kada znoj isparava on se suši na vašoj koži, pa uklanja toplotu i hladi vas. Teže je ostati hladan pri visokoj vlažnosti jer znoj ne može da ispari, već se greje na telu. Uvek je dobra ideja da proverite kolika je vlažnost vazduha, pored toga koliko je toplo. Ako je temperatura 26 ° C  u hladu, a vlažnost od 40 odsto ili više, budite oprezni.
Obično indeks toplote može biti i do 15 stepeni više pri punoj sunčevoj svetlosti, zato se držite hladovine. Na primer, ako je temperatura 32 ° C  visok indeks vlažnosti može da učini da se oseća kao da je 40 ° C.

 

Saveti za dijabetičare

Pijte puno vode – čak i ako niste žedni – kako ne biste dehidrirali.
Izbegavajte alkohol i pića sa kofeinom, poput kafe i energetskih ili sportskih pića. Oni mogu dovesti do gubitka vode i pvećati nivo glukoze u krvi.
Proverite nivo glukoze u krvi pre, tokom i nakon što ste aktivni (0vde se misli i na običnu šetnju). Možda ćete morati da promenite količinu insulina koji koristite. Pitajte svog lekara!
Nosite široku, laganu odeću svetlih boja.
Nosite kremu za sunčanje i kapu kada ste napolju. Opekotine od sunca mogu povećati nivo šećera u krvi. Ne idite bosi. Zaštitite stopala uvek!
Koristite klima uređaj ili idite u klimatizovanu zgradu da biste se rashladili. Na velikoj vrućini, sobni ventilator neće vas dovoljno rashladiti.
Fizička aktivnost je obično povezana sa smanjenom potrebom za insulinom. Ovo poslednje može povećati rizik od niskog nivoa glukoze u krvi. Na višim temperaturama ljudi su izloženi riziku i od niske i od visoke glukoze u krvi. Ključ je biti na oprezu i često proveravati nivo glukoze u krvi i po potrebi potražiti pomoć.