U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o trajanju oproravka nakom preležale infekcije virusa COVID-19.
Kod većine ljudi, Kovid-19 je kratka i blaga bolest, ali neki zato posle moraju mesecima da izlaze na kraj sa simptomima koji uključuju trajni umor, stalni bol i kratak dah.
Stanje poznato kao „dugi Kovid“ ume ozbiljno da omete živote ljudi i u međuvremenu su se pojavile česte priče o iscrpljenosti čak i posle kratke šetnje.Do sada su napori tokom pandemije bili usredsređeni na spasavanje života, ali sada sve više u prvi plan izbija da se ljudi suočavaju sa dugoročnim posledicama infekcije Kovidom.A opet, čak su i najosnovnija pitanja – kao što je zašto ljudi uopšte dobijaju dugi Kovid ili da li će se oni do kraja oporaviti – prepuna nepoznanica i neizvesnosti.
Šta je dugi Kovid?
Ne postoji medicinska definicija ili lista simptoma koje dele svi pacijenti – dvoje ljudi sa dugim Kovidom mogu da imaju veoma različita iskustva.Međutim, najčešće obeležje je umor koji vas remeti u svemu.
Ostali simptomi su ostajanje bez daha, kašalj koji ne prolazi, bolne zglobove, bol u mišićima, probleme sa vidom i sluhom, glavobolje, gubitak čula mirisa i ukusa, kao i oštećenje srca, pluća, bubrega i creva.
Prijavljeni su i problemi sa psihičkim zdravljem, kao što su depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.To može do kraja da naruši kvalitet života ljudi. „Moj zamor nije ličio ni na šta što sam doživela do sada“, rekla je Džejd Grej-Kristi, jedna od obolelih.Dugi Kovid ne znači samo da ljudima treba vremena da se oporave od boravka na odeljenju za intenzivnu negu. Čak i ljudi sa relativno blagom infekcijom mogu da zapate trajne i teške zdravstvene probleme.„Nimalo ne sumnjamo u postojanje dugog Kovida“, kaže za BBC profesor Dejvid Strejn, sa Univerziteta u Egzeteru, koji već prima pacijente sa dugim Kovidom na svojoj klinici za lečenje od sindroma hroničnog umora.
Koliko ljudi ga dobije?
Studija sprovedena na 143 osobe u najvećoj rimskoj bolnici, objavljena u Časopisu Američkog medicinskog udruženja, pratila je bolničke pacijente nakon što su otpušteni kućama.
Pokazalo se da je njih 87 odsto imalo najmanje jedan simptom skoro dva meseca kasnije, a više od polovine i dalje je osećalo umor.
Međutim, takve studije usredsređuju se samo na manji broj ljudi kojima je na kraju potrebna bolnička nega.
Aplikacija za praćenje simptoma Kovida – koju koristi četiri miliona ljudi u Velikoj Britaniji – pokazala je da 12 odsto ljudi još uvek ima simptome i posle 30 dana.Njeni poslednji, neobjavljeni podaci sugerišu da čak jedan na svakih pedeset (2%) od svih zaraženih ima simptome dugog Kovida i posle 90 dana.
Da li morate da dobijete teži oblik korona virusa da bi oboleli od dugog Kovida?
Polovina ljudi iz studije sprovedene u Dablinu i dalje je osećala umor 10 nedelja nakon što su bili zaraženi korona virusom. Trećina je bila fizički nesposobna da se vrati na posao.Najvažnije od svega, lekari nisu pronašli vezu između težine bolesti i umora.
Međutim, ekstremna iscrpljenost samo je jedan od simptoma dugog Kovida.Profesor Kris Brajtling, sa Univerziteta u Lesteru i glavni istraživač za PHOSP-Kovid projekat koji prati oporavak ljudi, smatra da ljudi koji su dobili upalu pluća možda imaju problema zbog oštećenja na plućima.
