„COVID-19 OPOMINJE DA KONTROLIŠEMO ŠEĆERNU BOLEST“ – prof. dr. Nebojša Lalić

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo javnost o kontroli šećerne bolesti u vreme epidemije COVID-19 virusa.

Od početka epidemije Covid -19 u praksi se potvrdilo ono na šta su lekari upozoravili neposredno po pojavi prvih slučajeva infekcije novim virusom korona – da su oboleli od dijabetesa, kojih samo u Srbiji ima više od 950.000, u vrlo visokom riziku od obolevanja, ali i lošeg, pa i fatalnog ishoda kada se udruže ove dve bolesti.

Ispostavilo se, međutim, da učestalost obolevanja od kovida kod pacijenata sa dobro kontrolisanim dijabetesom, nije veća, ili bar nije mnogo veća nego kod onih koji nemaju šećernu bolest, ali da je prognoza toka infekcije virusom korona neuporedivo bolja kada je šećer pod kontrolom.  Ukazujući na ove činjenice, akademik profesor dr Nebojša Lalić, endokrinolog i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da dijabetes, ako nije dobro kontrolisan, može mnogo da utiče na komplikacije COVID 19.

Pokazalo se da je smrtnost od kovida za 50 odsto veća kod onih koji imaju dijabetes. To je opomena osobama sa dijabetesom da ulože velike napore da svoju bolest dobro kontrolišu. Nije to lako, ali postoje stručne preporuke kako se dijabetes leči u uslovima kovid infekcije ambulantno, u slučaju da pacijent mora u bolnicu ili na intenzivnu negu. One su dobro razrađene za sve tri situacije, još u aprilu i maju, kako u svetu, tako i kod nas.

Sumnja se da kovid ostavlja trajne posledice na plućima, srcu, bubrezima, šta može da se očekuje kod osoba sa dijabetesom posle ove infekcije?

To je još teško sagledati, ne samo kao uticaj na dijabetes, već uopšte. Nalazi još nisu sistematizovani. Što se tiče dijabetesa, najznačajnije su komplikacije na nivou kardiovaskularnog sistema i bubrega. Međutim još nema pokazatelja da kovid doprinosi pogoršanju ovih komplikacija nakon što se preleži.

Koji parametri pokazuju da je dijabetes pod kontrolom?

 Ciljne vrednosti su glikolizirani hemoglobin manji od sedam procenata. A, za pacijente na insulinu i da imaju normalne vrednosti glikemije više od 70 odsto vremena.

Zbog pandemije su hronično obolelima zdravstveni sistemi manje dostupni nego inače.

Zdravstveni sistem vrlo često nema izbora nego sve kapacitete prenamenjuje za kovid-pacijente, i tako hronična oboljenja bivaju potisnuta u drugi plan: nema dovoljno kadra, prostora… S druge strane, postoji strah kod pacijenata da će da se inficiraju virusom korona ako dođu u domove zdravlja i klinike, što je takođe veliki problem.

Na šta osobe sa dijabetesom treba da obrate pažnju?

Treba da prate glikozilirani hemoglobin (HbA1c) i profile glikemije, naravno. Pri tome sve zavisi da li su na terapiji tabletama ili insulinom. Obično su u redovnim okolnostima kontrole na tri do četiri meseca. Jednom godišnje se radi i presek stanja komplikacija. Ukoliko sama komplikacija ne zahteva više, dovoljne su te periodične kontrole, s tim što bi značilo da bi na četiri meseca kontrola morala da bude uživo.