U cilj ostvarivanja javnog interesa u oblasi javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o razlozima hiperglikemija kod tinejdzera.
To je najproblematičniji period, tineježerski i adolescencija, problematičan je psihološki i emotivno, a za nekoga ko ima dijabetes tada se dešava neka pobuna da oni ne žele da poštuju više tu neku rutinu i da svakodnevno mere glikemiju. Mi to primećujemo po tome da kada dođu na kontrolu zaborave svesku ili samomerač. Roditelji više nemaju snage da vode računa i na neki način prevode brigu o dijabetesu na dete i oni se koriste nekim, nazovimo, nedozvoljenim sredstvima. Falsifikuju te svoje dnevnike imaju više samomerača pa pokazuju ako roditelj to ne proverava. Ukoliko se ispusti ta kontrola hipoglikemija se brzo javlja. Ako neko ne daje redovno insulin, za par dana će upasti u keteocidozu. U današnje vreme roditelji ne stignu da u toj meri vode računa o detetu i onda deca iskoriste tu situaciju, a oni naravno nisu svesni u kakav rizik mogu sebe da dovedu. Tako da nažalost primamo decu u staju keteocidoze. Nekada su na odeljenju intenzivne nege, nekada su na odeljenju I ostaju u bolnici po nedelju dve. Nekada uspemo da nađemo razlog, nekoga uspemo da preobratimo, podsetimo koliko je to bitno, ali nažalost deca nisu svesna bitnosti određivanja glikemije. Porodica nema vremena, socijalno su porodice sve ugroženije, tako da je to nažalost česta pojava. Sve ređe se javlja novootkriveni dijabetes u keteocidozi, jer imamo te povratnike koje zbog te neadekvatne regulacije dolaze u teškom stanju.