HIPOGLIKEMIJA – STANJE KOJE SE NE SME IGNORISATI – prof. dr. KATARINA LALIĆ, ZAMENIK KLINIKE ZA ENDOKRINOLOGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE
U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o sindromu hipoglikemije.
prof. dr. Katarina Lalić – endokrinolog, zamenik Klinike za endokinologiju i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije
Nagla malaksalost i osećaj gladi, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuzija, iznenadne smetnje u govoru, razmišljanju i pamćenju ne smeju se ignorisati, upozoravaju endokrinolozi. Navedeni simptomi mogu ukazivati na hipoglikemiju, odnosno nagli pad šećera u krvi.
Nagla malaksalost i osećaj gladi, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuzija, iznenadne smetnje u govoru, razmišljanju i pamćenju ne smeju se ignorisati, upozoravaju endokrinolozi. Navedeni simptomi mogu ukazivati na hipoglikemiju, odnosno nagli pad šećera u krvi.
Suprotno povišenom nivou šećera u krvi, što je najčešća manifestacija dijabetesa, hipoglikemije predstavljaju izuzetno niske, odnosno vrednosti šećera u krvi manje od 3 milimola po litru. Čak 98 odsto obolelih od tipa 1 dijabetesa je imalo iskustva sa hipoglikemijom, dok veliki procenat pacijenata, posebno sa tipom 2 šećerne bolesti, uopšte ne prepozna simptome ovog stanja, što predstavlja posebnu opasnost.
„Kod osoba koje imaju tip 1 dijabetesa i koje su na insulinu, četiri do osam tih epizoda se dešava mesečno, što uopšte nije malo, praktično jednom nedeljno. Pacijenti sa tipom 2 dijabetesa koji su na tabletama ili na dugodelujućim preparatima insulina imaju ređe hipoglikemiju, oko tri do četiri puta mesečno”, objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Najčešći uzroci hipoglikemije kod ovih pacijenata su prevelika doza ili neadekvatna vrsta insulina, nedovoljni obroci ili neplanirana fizička aktivnost kojom se šećer naglo potroši u većoj količini. Međutim, hipoglikemije se javljaju i kod osoba koje nemaju dijabetes, najčešće kao posledica nepravilne ishrane bazirane na slatkišima, a u retkim slučajevima mogu ukazivati na tumor pankreasa. Svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje kako bi se otkrio i otklonio uzrok. Posledice mogu biti veoma ozbiljne, poput oštećenja mozga i kognitivnih funkcija, a u određenim slučajevima čak i srčanog udara.
“Kada dođe do hipoglikemije, ukoliko je pacijent svestan, osnovno je da se unese jedna količina slatkiša ili ugljenih hidrata kako bi se brzo podigao nivo šećera u krvi. Na primer kašičica meda, 15 grama ugljenih hidrata, nekog šećera, soka ili brzo koncentrovanog slatkiša.”, savetuje doktorka Lalić i upozorava na ozbiljnije slučajeve: “Problem su hipoglikemije praćene gubitkom svesti. U tom slučaju mora da reaguje hitna pomoć i da se glukoza primi venski. To su ozbiljna stanja koja posle toga zahtevaju i hospitalizaciju.”
Neregulisane hipoglikemije izuzetno poskupljuju terapiju obolelog od dijabetesa i narušavaju kvalitet života. Iz tog razloga je veoma važno na vreme prepoznati hipoglikemiju i reagovati promenom terapije kod dijabetičara, pre svega prelaskom na savremene vrste insulina koji regulišu variranje nivoa šećera u krvi, zatim edukovanjem pacijenata, savetima o ishrani i fizičkoj aktivnosti, navodi doktorka Lalić i podseća obolele od dijabetesa da je izuzetno važno da redovno sprovode samokontrole, odnosno merenja nivoa šećera u krvi. Zdrave osobe hipoglikemije mogu sprečiti eliminacijom koncentrovanih slatkiša i pravilnom ishranom koja podrazumeva manje, češće i redovne obroke. Endokrinolog Katarina Lalić napominje da se sa istim uzrocima i simptomima hipoglikemije mogu javiti i kod dece, prvenstveno one koja su na insulinskoj terapiji.
prof. dr. KATARINA LALIĆ O STANJU HIPOGLIKEMIJE
Hipoglikemija predstavlja u stvari sniženje nivoa šećera u krvi i suprotno od povišenog nivoa šećera u krvi, što je najčešća manifestacija u dijabetesu, hipoglikemije predstavljaju jako niske vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao vrednosti šećera manje od, pa ajde da uzmem neku brojku koja je jednostavna, manje od 3 mm na litar, znači tri te jedinice kojima se meri šećer u krvi. Hipoglikemije ili nizak nivo šećera u krvi su jako česte, posebno kod pacijenata sa dijabetesom i predstavljaju komplikaciju najčešće insulinske terapije. Shodno tome, javljaju se najčešće kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, mada uopšte nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje svoje osnovne bolesti, odnosno dijabetesa.
prof. dr. KATARINA LALIĆ O SIMPTOMIMA HIPOGLIKEMIJE
Veliki broj pacijenata često čak ni ne prepozna simptome hipoglikemije ili nije upućen da to može biti komplikacija dijabetesa i nije dovoljno edukovan na tu temu. Stoga, vrlo je važno reći koji su simptomi hipoglikemije. Najčešći simptomi su nešto što predstavlja, nešto što pacijenti osete, osete i osobe koje nemaju dijabetes, a to je jaka glad, recimo, zatim počinje opšte loše stanje, malaksalost, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuznost, nerazumljivost, nekada ne mogu da izgovore rečenicu do kraja, ne mogu da misle dovoljno, smetnje u pamćenju, kratkom onom brzom pamćenju, pa sve do gubitka svesti i to su teške hipoglikemije. Jako je važno na svakoj kontroli evaluirati, znači videti sa pacijentom da li je imao u proteklom periodu hipoglikemije, objasniti pacijentu šta su to hipoglikemije i sa druge strane objasniti da se ne može samo oslanjati na osećaj da li je imao hipoglikemiju ili ne, nego je vrlo važna i samokontrola, znači merenje nivoa šećera u krvi.
prof. dr. KATARINA LALIĆ O UZROCIMA HIPOGLIKEMIJE
Najčešći uzrok u pacijenata sa dijabetesom jeste ili prevelika doza insulina ili vrsta insulina koju pacijent prima, zatim nedovoljan obrok koji je pacijent uzeo za tu količinu insulina koju dobija ili neka neplanirana fizička aktivnost kojom se u suštini potroši šećer, jer mišići za svoj rad troše samo šećer. Hipoglikemije se javljaju i kod osoba koje nemaju dijabetes. Koji je najčešći razlog? Najčešći razlog su te takozvane “reaktivne hipoglikemije”, odnosno pacijenti koji baziraju svoju ishranu samo na slatkišima. To su najčešće mlađe osobe, mršave, koje onda imaju hipoglikemije zato što na neki način stalno stimulišu svoj pankreas da luči insulin jer ga stalno opterećuju velikim količinama slatkiša. Slična situacija dešava se i kod gojaznih osoba koje takođe unose veću količinu hrane nego što je potrebna pa se pankreas na neki način bori i pokušava da izreguliše nivo šećera u krvi lučeći veliku količinu insulina. Dakle, oba ekstrema mogu se manifestovati hipoglikemijama. I u jednom i u drugom slučaju promena načina ishrane je osnovni način regulisanja toga. Retko će pacijenti imati hipoglikemije zbog tumorskih promena na pankreasu koji onda luči povećanu količinu insulina i to su ozbiljne stvari i zahtevaju detaljnije ispitivanje. I svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje.
