FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javost o uticaju fizičke aktivnosti na osobe sa dijbetesom.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u svom godišnjem izveštaju iz 2020. godine naglasila da su smrtnost, oboljevanje i invaliditet koji su povezani sa hroničnim nezaraznim bolestima, odgovorni za više od 60% smrtnosti u svetu, a da su nezdrav način ishrane i manjak fizičke aktivnosti glavni faktori rizika tih bolesti.

Iako je fizička aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušaćemo sagledati koristi od fizičke aktivnosti koje mogu imati osobe s dijabetesom, kao i slučajeve kad sportisti, rekreativni ili profesionalni, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.

KAKVA JE KORIST OD VEŽBANJA?

Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je „otvaranje vrata“) pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjivati doze insulina ili oralnog antidijabetika. Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini u osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu prehranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.

Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa! Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta na dan, imali su i 50 – 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.

Fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne rizične faktore koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostava kontrole nad šećernom bolesti reflekuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost od lekova – kontrola nad svojom bolesti je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.

KADA OSOBE OBOLELE OD DIJABETESA BI TREBALE DA SE BAVE FIZIČKO AKTIVNOŠĆU?

Najveći razlog protiv jesu posljedice dijabetesa. Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih sudova na udovima koja kao posledicu uzrokuju dijabetsko stopalo). Vežbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetskog stopala pa se fizička aktivnost po pravilu treba izbegavati dok se stanje ne sanira.

KADA VEŽBATI?

Jutro je najbolje vreme za vežbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u među-delovanju sa insulinom, takav, da je jutro najpogodnije vreme, a veče najlošije doba dana za vežbanje.

STAV KOD SPORTA OSOBA SA DIJABETESOM JE SASVIM DRUGAČIJI

Kod deteta i mlade osobe (koji uglavnom oboljevaju od dijabetesa tipa 1) sport je želja i unutrašnja potreba. Osim toga, kod mladih ljudi javlja se i želja da se profesionalno bave sportom. Tu želju podupire i saznanje da su neki sportisti dijabetičari učestvovali na olimpijskim igrama, osvajali medalje i primali injekcije insulina (npr. Garry Hallu Jr. na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. osvojio je zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 m slobodno i zlato u štafeti 4x100m slobodno).

Iako je fizička aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti oba tipa imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušaćemo da nabrojimo koristi od fizičke aktivnosti koje mogu imati osobe sa dijabetesom, kao i slučajeve kad sportisti, rekreativci ili profesionalci, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.

KADA OSOBE OBOLELE OD DIJABETESA NE BI TREBALO DA VEŽBAJU?

Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih sudova na udovima koja u završnici uzrokuju dijabetično stopalo).
Vežbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetičnog stopala pa fizičku aktivnost po pravilu treba izbegavati dok se stanje ne sanira.
Ukoliko je zbog bolesti smanjena senzitivna funkcija treba izbegavati aktivnosti kod kojih dolazi do snažnog kontakta stopala sa tlom, a to su skakanje i trčanje – treba praktikovati plivanje ili vožnju bicikla.
Potrebno je svakodnevno pregledati stopala, držati ih dobro namazanima da se koža ne tare o obuću, nositi obuću koja je odgovarajuće veličine, nositi čarape koje ne uzrokuju žuljeve i svaku ozledu kože stopala odmah početi tretirati.
Osobe koje imaju dijabetičku retinopatiju (oštećenje krvnih sudova u unutrašnjosti oka), treba da izbegavaju aktivnosti koje podižu sistolni pritisak iznad 180 mm Hg, a u tu kategoriju spadaju dizanje tegova i vežbe kod kojih dolazi do kratkotrajnog, ali snažnog naprezanja muskulature (sklekovi, trbušnjaci, vratilo).
Ronjenje treba izbegavati jer povišeni pritisak vode deluje na već oštećenu mrežnjaču oka (retinu – retinopatija)

Na kraju najvažnija napomena: ako se glukoza u krvi ne kontroliše redovno, propisno i dobro – treba izbegavati fizičke aktivnosti.

KAKO SPEČITI PAD GLUKOZE U KRVI TOKOM VEŽBANJA?

Meriti glukozu u krvi pre vežbanja:

vrednost manja od 7.2 mmol/L: tada treba uzeti oko 120 ccal ugljenih hidrata za svakih 30-45 min laganog do umerenog vežbanja i oko 180 ccal pre napornog vežbanja. (Jedan voćni jogurt ima otprilike 60ccal, 2 kriške belog hleba imaju otprilike 60ccal, a na različitim sportskim napitcima pišu njihove enrgetske vrednosti)
vrednost između 7.2 i 10 mmol/L: tada treba uzeti 60 ccal ugljenih hidrata pre laganog do umjerenog vežbanja i oko 120 ccal pre napornog vežbanja.
vrednosti više od 10mmol/L ne zahtevaju uzimanje dodatnih ugljenuh hidrata pre laganog do umerenog vežbanja i do 30 min napornog vežbanja, a duže naporno vežbanje zahteva drugo merenje tokom vežbanja i uzimanje ugljenih hidrata u skladu sa smernicama koje su gore navedene za vrednosti iznad 14 mmol/L preporučuje se odlaganje vežbanja jer bi prisustvo kontraregularnih hormona moglo uzrokovati rast šećera u krvi i ketona tokom vežbanja.

Za aktivnost koja traje nekoliko sati (maratoni, duge vožnje biciklom, triatloni):

Doze insulina bi se trebale smanjiti za 20-50%.
Suplimirana ishrana u vidu 60 ccal ugljenih hidrata koje treba uzeti svakih 30-45 min.
Meriti glukozu u krvi tokom aktivnosti!
Pre eventualnog takmičenja dobro bi bilo na treningu simulirati uslove slične aktivnosti (trajanje, napor) da bi se videlo kako se kreću vrednosti glukoze u krvi.

ŠTA I AKO PORED SVIH MERA OPREZA I REGULACIJE ŠEĆER PADNE ISPOD NORMALNOG NIVOA?

Ukoliko uočite znake pada šećera u krvi treba prekinuti aktivnost i nadoknaditi šećer. Za početak dovoljni su jednostavni šećeri (bombone, sok, dekstroza) na šta treba nadovezati složene ugljene hidrate za duži učinak (energetski gel, obična testenina, integralni hleb).

KAKVA JE KORIST OD FIZIČKE AKTIVNOST?

Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je „otvaranje vrata“) pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjiti doze insulina ili oralnog antidijabetika.
Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.
Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!
Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta dnevno, imali i 50 – 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.
Kardiovaskularni faktori rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Fizička aktivnost smanjuje ove faktore rizika
Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost o lekovima – kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javost o uticaju fizičke aktivnosti na osobe sa dijbetesom.

KAKVA JE KORIST OD VEŽBANJA?

Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa! Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta na dan, imali su i 50 – 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.

KADA OSOBE OBOLELE OD DIJABETESA BI TREBALE DA SE BAVE FIZIČKO AKTIVNOŠĆU?

KADA VEŽBATI?

Jutro je najbolje vreme za vežbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u među-delovanju sa insulinom, takav, da je jutro najpogodnije vreme, a veče najlošije doba dana za vežbanje.

STAV KOD SPORTA OSOBA SA DIJABETESOM JE SASVIM DRUGAČIJI

KADA OSOBE OBOLELE OD DIJABETESA NE BI TREBALO DA VEŽBAJU?

Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih sudova na udovima koja u završnici uzrokuju dijabetično stopalo).

Vežbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetičnog stopala pa fizičku aktivnost po pravilu treba izbegavati dok se stanje ne sanira.

Ukoliko je zbog bolesti smanjena senzitivna funkcija treba izbegavati aktivnosti kod kojih dolazi do snažnog kontakta stopala sa tlom, a to su skakanje i trčanje – treba praktikovati plivanje ili vožnju bicikla.

Potrebno je svakodnevno pregledati stopala, držati ih dobro namazanima da se koža ne tare o obuću, nositi obuću koja je odgovarajuće veličine, nositi čarape koje ne uzrokuju žuljeve i svaku ozledu kože stopala odmah početi tretirati.

Ronjenje treba izbegavati jer povišeni pritisak vode deluje na već oštećenu mrežnjaču oka (retinu – retinopatija)

Na kraju najvažnija napomena: ako se glukoza u krvi ne kontroliše redovno, propisno i dobro – treba izbegavati fizičke aktivnosti.

KAKO SPEČITI PAD GLUKOZE U KRVI TOKOM VEŽBANJA?

Meriti glukozu u krvi pre vežbanja:

vrednost između 7.2 i 10 mmol/L: tada treba uzeti 60 ccal ugljenih hidrata pre laganog do umjerenog vežbanja i oko 120 ccal pre napornog vežbanja.

Za aktivnost koja traje nekoliko sati (maratoni, duge vožnje biciklom, triatloni):

Doze insulina bi se trebale smanjiti za 20-50%.

Suplimirana ishrana u vidu 60 ccal ugljenih hidrata koje treba uzeti svakih 30-45 min.

Meriti glukozu u krvi tokom aktivnosti!

Pre eventualnog takmičenja dobro bi bilo na treningu simulirati uslove slične aktivnosti (trajanje, napor) da bi se videlo kako se kreću vrednosti glukoze u krvi.

ŠTA I AKO PORED SVIH MERA OPREZA I REGULACIJE ŠEĆER PADNE ISPOD NORMALNOG NIVOA?

Ukoliko uočite znake pada šećera u krvi treba prekinuti aktivnost i nadoknaditi šećer. Za početak dovoljni su jednostavni šećeri (bombone, sok, dekstroza) na šta treba nadovezati složene ugljene hidrate za duži učinak (energetski gel, obična testenina, integralni hleb).

KAKVA JE KORIST OD FIZIČKE AKTIVNOST?

Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.

Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!

Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta dnevno, imali i 50 – 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.

Kardiovaskularni faktori rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Fizička aktivnost smanjuje ove faktore rizika

Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost o lekovima – kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.