DIJABETESNE KOMPLIKACIJE

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja o dijabetesu, informišemo vas o dijabetesnim komplikacijama




























Dr Rodoljub Ristiić – kardiolog

Teme:

  • Dijabetesna neuropatija

Dijabetesna nefropatija

Dijabetesna nefropatija

Dijabetesna nefropatija

Dijabetesno stopalo

Dijabetesno stopalo

Dijabetesna polineuropatija

Dijabetesna polineuropatija

Dijabetesna polineuropatija

Dijabetes i vaskularne komplikacije

Dijabetes i vaskularne komplikacije

Dijabetes i hiperbaricna komora

Dijabetesna retinopatija

Dijabetesna retinopatija

Čak 4 od 10 primarno neinficiranih rana na dijabetesnom stopalu razvije infekciju tokom lečenja

Najnovija istraživanja pokazuju da čak 4 od 10 primarno neificiranih rana na dijabetesnom stopalu razvijaju infekciju u prvih 12 meseci od početka lečenja.

Istraživači su analizirali dugoročne rezultate preko 850 pacijenata sa neinficiranim diajbetičnim ranicama na stopalu i ovo je prva studija ovog tipa u svetu. Premda je poznato je da je infekcija rane kod pacijenata sa dijabetesom glavni prediktor lošeg ukupnog zdravstvenog ishoda (produženo zarastanje rane, hospitalizacija, amputacija ili smrtni ishod), ove informacije uglavnom dolaze iz studija koje su analizirale pacijente sa već postojećim infekcijama rana na stopalima.

Ipak, iz kliničke prakse znamo da pacijent može imati neinficiranu ranu na početku tretmana i lečenja dijabetesnog stopala, ali da se infekcija može javiti kasnije, tokom samog tretmana. Ukoliko se infekcija javi, usporava proces zarastanja rane, menja terapijski pristup i može biti vrlo frustrirajuća i za pacijenta i lekara.

Čak 4 od 10 primarno neinficiranih rana na dijabetesnom stopalu razvije infekciju tokom lečenja

Navedena stiduja se upravo bavila ovom temom, odnosno učestalošću javljanja infekcija tokom tretmana i lečenja prethdono neinficiranih rana.

Istraživači su pokazali da čak 40% primarno neinficiranih rana tokom tretmana razvije infekciju uprkos najboljem tretmanu, previjanju i lečenju istih. Od svih pacijenata kod kojih se infekcija javila, 32% su imali rane koje su zarasle za 3 meseca, a 56% rane koje su zarastale više od 3 meseca.

Dakle ukupno i do 40% rana koje se adekvatno leče mogu razviti infekciju, dok je procenat infekcije mnogo veći kod nelečenih i neadekvatno tretiranih rana. Prvi klinički zaključak istraživača je bio da je ubrzani proces zarastanja rana od velike važnosti.

Svaki lekar bi trebalo da pokuša da primeni sve mere kako bi došlo do što bržeg zarastanja rana, ali takođe i pacijenta bi trebalo sa tim upoznati, kako bi i on odgovarajućim higijenskim merama i sa svoje strane doprineo ubrzanom zarastanju rane, a time i zajedno sprečili nastanak infekcije i lošijeg ishoda lečenja.

U nevedenoj studiji i kada se infekcija javila, uspešno je sanirana, ali je značajno usporila proces zarastanja rana u odnosu na rane bez infekcije. Ukoliko infekcija krene da se razvija na mestu ulceracije na stopalu, kraće vreme zarastanja je od presudne važnosti za smanjenje rizika od pogoršanja infekcije i lošijeg ishoda lečenja.

Takođe je pokazano da pacijenti koji imaju duboke rane, pacijenti koji su ranije imali ulceraciju, pacijenti sa perifernom neuropatijom i koštanim deformitetima stopala, imaju veći rizik od nastanka infekcije.

Konačni zaključak autora je da neophodna ozbiljna i kontinuirana kontrola statusa rana, imajući u vidu da i do 40% primarno neinficiranih ulkusa razvije infekciju, te da pažnja treba biti usmerena na svim merama koje će dovesti do što bržeg zarastanja rana i suzbijanju infekcije.



Najbolje je da brinete o prevenciji, ali ukoliko do rana i dođe, evo šta sve možete da uradite kako bi ih što pre i efikasnije izlečili.

dijabeticne rane dijabetes melemDijabetesne rane

Dijabetes je stanje sa kojim se bez većih problema može živeti, ukoliko ga držimo pod kontrolom. Ali, ako šećer varira i previše je visok, to može dovesti do izvesnih problema. Jedna od ozbiljnijih komplikacija koje se mogu javiti su dijabetične (dijabetesne) rane.

Ono što je važno upamtiti je da se ne sme odlagati lečenje rane nastale kod osobe obolele od dijabetesa. Veoma je važna pravilna i pravovremena nega rane, kako ne bi došlo do infekcije i daljih komplikacija.

Najosetljivija tačka obolelih su ekstremiteti. Na nogama se najčešće javljaju rane, jer je tu cirkulacija najsporija, samim tim i snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama tkiva i nerava, koji su neophodni za lečenje. Ako dođe do oštećenja nerava, smanjuje se osećaj bola i dodira, što može na kraju rezultirati pojavom gangrene.

dijabeticne rane dijabetes melemVrste dijabetesnih rana

Najčešće dve vrste rana usled dijabetesa su:

  • Spoljnog porekla – posekotine, opekotine, oderotine i modrice;
  • Unutrašnjeg porekla – dijabetičko stopalo, čirevi na koži, urastanje noktiju i žuljevi.

Često osobe koje imaju dijabetes ne primete odmah rane nastale od spoljnih faktora, a svako odlaganje lečenja povlači moguće komplikacije. Kod rana nastalih usled unutrašnjih faktora postoji veliki rizik od bakterijske infekcije.

Simptomi dijabetesne rane

  • osećaj hroničnog bola ili su potpuno bezbolne
  • rana izgleda upaljeno (otok, crvenilo, bol, toplota)
  • postoje znaci infekcije
  • znak oštećenja nerava – neosetljivost na dodir i bol
  • ukoliko se jave groznica ili drhtavica može se raditi o pogoršanju infekcije.

Rizična grupa dijabetičara

Visok nivo glukoze u krvi tokom dužeg perioda uzrokuje pogoršanje imuniteta, a loša cirkulacija i oštećenje nerava povećavaju rizik od inficiranih rana koje se teško leče. Rizik je veći kod obolelih koji imaju više udruženih bolesti – visok holesterol, gojaznost, HIV, aterosklerozu….

Ukoliko pacijent i puši, on ima povećan rizik od dijabetičnih rana.

Lečenje dijabetesnih rana

  • Rane uvek moraju biti čiste i redovno previjane
  • Kod inficiranih rana je obavezna upotreba antibiotika.
  • Hiruški se uklanja mrtvo ili inficirano tkivo da bi zdravo moglo da se regeneriše i zarasta
  • Stručno lice mora brinuti o pedikiru – ne uklanjajte sami žuljeve, kurje oči, urasle nokte i plikove
  • Amputacija uda ukoliko dođe do gangrene

Prevencija nastanka rana od dijabetesa

Da biste obezbedili dug i aktivan život, najvažnije je da brinete o prevenciji. Izbegavajte stvari koje vas potencijalno mogu ugroziti, a vodite računa o:

  • Kontroli nivoa glukoze u krvi,
  • Redovno vežbajte
  • Prestanite da pušite
  • Dnevno pregledajte i vodite računa o higijeni vaših ekstremiteta
  • Pažljivo secite nokte pomoću grickalice ili cangli, ako niste sigurni oko toga, obratite se stručnom kozmetičaru
  • Uvek nosite suve i čiste čarape koje ne stežu nogu i pazite da ne hodate bosi.

Zašto rane sporo zarastaju?

Kod  pacijenta koji ima ranu i oboleo je od dijabetesa, lečenje je otežano i sporo. Njegovo stanje se brzo može pogoršati, pa se mora pažljivo voditi računa o rani i toku lečenja. Neki od faktora koji mogu imati uticaja na brzinu zarastanja rana su:

  • Loš imunitet
  • Spora cirkulacija
  • Infekcija
  • Nivo šećera u krvi
  • Dijabetička neuropatija

Ubrzajte zarastanje rana

Najvažnije što možete da uradite je da držite nivo šećera u krvi pod kontrolom. Tražite dodatan savet endokrinologa u vezi sa dijetom i terapijom, ako bude potrebno. Nemojte ništa prepuštati slučaju.

Kontrolišite redovno svoje rane, a posebno ako imate dijabetičku neuropatiju. Tretirajte ih proverenim sredstvima – održavajte redovnu higijenu rane i mažite je sredstvom za dezinfekciju i zarastanje. Redovno proveravajte rane na telu i pazite na znakove infekcije. Tražite pomoć vašeg lekara ukoliko vam se nešto učini sumnjivo. Lekar opšte prakse mora biti redovno upućen u vaše stanje, kako bi eventualno na vreme mogao da reaguje i uputi vas nekom drugom specijalisti.

Redovne vežbe su odlične kako bi se potpomogao proces zarastanja. Vežbanjem se smanjuju hronična zapaljenja, ubrzava se cirkulacija, kontoliše telesna masa i pre svega, nivo šećera u krvi.

Sistematski pregledi kod kardiologa, a zatim i reumatologa i hematologa su veoma važni, jer dobra cirkulacija potpomaže brzo zarastanje i sprečava nastajanje novih rana.

Prestanak pušenja će imati odličan učinak na poboljšanje opšteg zdravlja, ubrzavanje cirkulacije i brže zarastanje rana.

malus olev

DIjabetesna neuropatija

Dijabetesna neuropatija je stanje koje utiče na nerve ljudi koji imaju dijabetes. Periferna neuropatija može izazvati gubitak osetljivosti i bol u nogama. Oni sa najvećim rizikom su dijabetičari, koji imaju visok nivo šećera u krvi, koji imaju dijabetes dugi niz godina ili oni koji imaju prekomernu težinu. Neuropatija se može sprečiti kontrolisanjem dijabetesa i preduzimanjem mere opreza, kako bi se očuvalo zdravlje i koža nogu. Povrede poput mehurića, mogu dovesti do više hroničnih problema i loših rezultata kod onih koji imaju neuropatiju nogu.

ŠTO JE DIJABETIČKA NEUROPATIJA ?

Dijabetes može izazvati oštećenje nerava u telu, a noge su posebno pogođene. Postoji nekoliko tipova neuropatija, ona koja se javlja na donjim ekstremitetima poznata je kao periferna neuropatija. Ako nervi u nogama ne funkcionišu pravilno, osoba može osećati poteškoće pri hodanju i stajanju, a neuropatija kod ljudi s dijabetesom može prouzrokovati da se hoda na neki drugi način. Utrnulost i slabost u mišićima nogu i zglobovima, može dovesti do povreda i drugih stanja, uključujući i kurje oči, savijanje jednog ili oba zgloba prstiju, kao i prste svijene poput kandže. Zbog odsustva osetljivosti u nogama, kod ljudi sa neuropatijom, često i ne znaju kada je došlo do povrede.

KOJI JE RAZLOG ZA POJAVU DIJABETIČKE NEUROPATIJE?

Uzroci dijabetičke neuropatije su slabo razjašnjeni, ali verovatno su kombinacija nekoliko faktora. Jedan od najvažnijih faktora je nekontrolisani dijabetes. Dijabetes se klasifikuje kao autoimuna bolest, u kojoj imuni sistem napada zdrave ćelije. Abnormalni imunološki odgovor može izazvati upalu nerava i dovesti do simptoma neuropatije. Nervi takođe mogu biti pogođeni, ako oštećeni krvni sudovi ne obezbede dovoljno hranjivih materija i kiseonika. Genetika pojedinca, takođe može igrati ulogu.

KO JE U OPASNOSTI OD DIJABETIČKE NEUROPATIJE?

Dijabetička neuropatija je vrlo česta, a 60 do 70 posto osoba s dijabetesom su izloženi ovim poremećajem. Postoji nekoliko uzroka koji mogu povećati rizik od razvoja dijabetičke neuropatije:

Dugotrajna bolest: Oni koji su imali dijabetes više od 25 godina, više su u opasnosti od razvoja neuropatije. Nakon 20 godina, s dijabetesom, oko 40 posto ljudi imaće neuropatiju.

Starosno doba: Stariji ljudi koji imaju dijabetes imaju veću verovatnoću da razviju neuropatiju od onih koji su mlađi. Oni stariji od 40 godina su posebno u opasnosti.

Slabo kontrolisan dijabetes: Ako imate nivo šećera u krvi u vrednostima koje su često previsoke, rizik od neuropatije se može povećati.

Krvni pritisak: Visoki krvni pritisak je češći kod ljudi koji imaju dijabetes. Krvni pritisak izvan normalnog raspona (viši od 130/80 mm Hg) može dovesti do oštećenja krvnih sudova. Oštećenje krvnih sudova može doprineti razvoju neuropatije .

Visoki holesterol: Osobe s dijabetesom, pogotovo onih s dijabetesom tipa 2, imaju tendenciju da imaju viši nivo holesterola. Kontrolisanje nivoa holesterola u krvi, može vam pomoći da se uspori progresija dijabetičke neuropatije.

Gojaznost: Imajući indeks telesne mase – BMI veći od 23 je rizik za razvoj dijabetičke neuropatije kod ljudi s dijabetesom.

KOJI SU SIMPTOMI DIJABETIČKE NEUROPATIJE?

U nekim slučajevima, dijabetička neuropatija može biti bez simptoma, ali kada su prisutni, simptomi uključuju:

  • Bol u nozi: Većina ljudi sa dijabetičkom neuropatijom nema bolove, ali oni koji imaju bolove, bol može biti intenzivan, a stanje se može pogoršati za vreme odmora. Bol takođe može biti značajan problem noću, što može sprečiti da pacijenti imaju adekvatan odmor.
  • Trnjenje u nogama: trnjenje, peckanje ili iglice u nogama ponekad su prvi simptom dijabetičke neuropatije.
  • Utrnulost u nogama: Ukočenost može značiti nemogućnost da se oseća promena temperature ili pritiska u nogama.
  • Pad stopala: Oštećenje nerava može izazvati probleme u mišićima nogu pri hodanju. To može dovesti do poteškoća u podizanje prednjeg dela stopala.

KOMPLIKACIJE NEUROPATIJE

Dijabetička neuropatija može dovesti do različitih komplikacija u nogama, a neke od njih mogu biti vrlo ozbiljne, pa u nekim slučajevima čak je potrebna i amputacija. Procenjuje se da polovina svih amputacija, zbog dijabetičke neuropatije, se može sprečiti ako imamo odgovarajuću negu nogu.

Infekcija: Čak i male povrede na nogama mogu dovesti do infekcije. Jer ljudi sa neuropatijom gube osećaj u nogama, i ne mogu shvatiti kad imaju upalu ili mehur. Neotkrivena i ne lečena ranica, čak i sa malim bolom, može da se razvije u infekciju, koja ubrzano postaje problematična i može se proširiti i na kosti. Infekcija koja je stigla do kostiju može dovesti do amputacije dela ili celog stopala. Amputacija prstiju, pa čak i cele noge može biti rizično za ljude koji već imaju loše opšte stanje i može dovesti do invalidnosti.

Hronična ulceracija: Hronična ulceracija nogu je takođe glavni uzrok amputacije kod ljudi sa dijabetičkom neuropatijom. Čirevi u donjem delu nogu zahtevaju brzu zaštitu, uključujući debridement (uklanjanje mrtve kože) i lečenje infekcije. U nekim slučajevima, međutim, čirevi se ne leče i ostaju upaljeni. Neuropatija može doprineti tom problemu u lečenju, naročito kad je zbog nje protok krvi u nogama manji od optimalnog.

PREVENCIJA DIJABETIČKE NEUROPATIJE

Prevencija dijabetičke neuropatije i potencijalnih komplikacija znači uspostavljanje stabilnog režima za negu stopala i kontrolu dijabetesa.

Osim redovnih rutinskih dnevnih pregleda nogu kod kuće i redovnih pregleda kod lekara, trebate praktikovati i dobru negu stopala. Pacijenti koji imaju rizik za neuropatiju ili koji već imaju neuropatiju, trebaju koristiti odgovarajuću obuću, izbegavati aktivnosti koje bi mogle dovesti do oštećenja kože na nogama, i naučiti kako voditi brigu o noktima i suvoj koži. Cipele ne bi trebale biti tesne ili da ograničavaju protok krvi, već trebaju imati široku, mekanu pozadinu kod peta. Svaku aktivnost koja može dovesti do povrede stopala treba izbegavati. To uključuje ne samo aktivnost visokog rizika, već i hodanje bosi ili izloženost nogu prekomernoj vrućini ili hladnoći. Nokti se trebaju pažljivo rezati. Ako je potrebno, to može biti učinjeno od strane stručnjaka, umesto kod kuće. Suva koža ili bilo koja druga stanja nogu treba lečiti odmah.

Dobra kontrola glukoze u krvi i drugih stanja povezanih s dijabetesom je takođe važna za sprečavanje dijabetičke neuropatije. U nekim slučajevima, kada je nivo glukoze u krvi dovedena do odgovarajuće vrednosti, simptomi dijabetičke neuropatije se mogu smanjiti. Provera nivoa glukoze u krvi je važna, kao i preporuke za ishranu, lekove ili insulin. Pacijenti bi trebali sarađivati sa svojim zdravstvenim ustanovama, da bi naučili kako da kontrolišu visoke nivoe glukoze u krvi.

Uopšteno o dijabetesnim komplikacijama

Komplikacije sa dijabetesom

 

 

Dijabetična vaskularna bolest

Srećom, ako ste svesni potencijalnih opasnosti, preduzimate mere predostrožnosti i, najvažnije, pratite i držite nivo šećera u krvi pod kontrolom, možete učiniti mnogo da sprečite ili svedete te komplikacije na minimum.

Jedan od glavnih izazova za dijabetičare je dijabetična vaskularna bolest. Ako ste dijabetičar, možda ste morati da počnete sa dijalizom zbog dijabetične nefropatije. Kod ove tzv. mikrovaskularne bolesti, dugoročni visok nivo šećera u krvi je oštetio sitne krvne sudove u bubrezima, što znači da oni više ne mogu da regulišu vodu i soli. Drugi tip mikrovaskularne bolesti je dijabetična retinopatija koja utiče na oči; nju ćemo detaljnije opisati na sledećim stranicama, ali hajde da prvo pogledamo aterosklerozu i medijalnu kalcifikaciju, dve makrovaskularne bolesti, koje utiču na veće krvne sudove u telu.

 

Ateroskleroza

Ateroskleroza ili zadebljanje arterija, nastaje kada veliki krvni sudovi (npr. arterije) postaju začepljeni masnim naslagama pod nazivom plakovi. Ovim plakovima je potrebno vreme da bi se razvili, tako da, što duže imate dijabetes, veća je opasnost. Telo ove naslage vidi kao uljeze i šalje imune ćelije da ih napadnu; ovo dovodi do upale koja uzrokuje da plakovi nabubre. Ova upala je još gora ako je nivo šećera u krvi visok, prema tome vrlo je važno da dobro pratite nivo šećera u krvi. Takođe je dobro baviti se nekim sportom ili fizičkom aktivnošću pošto ovo poboljšava protok krvi i olakšava u održavanju krvnih sudova što fleksibilnijim. Dok ateroskleroza uzrokuje sužavanje arterija, medijalna (ili arterijalna) kalicifikacija ih ukrućuje, što može izazvati kardiovaskularne probleme. Kao rezultat, efikasnost dijalizne terapije možda neće biti tako dobra kao što bi trebala biti, a možda ćete imati problema i sa kreiranjem i održavanjem vaskularnog pristupa. Možete puno uraditi sami da sprečite medijalnu kalcifikaciju tako što ćete upravljati onim što vaš nefrolog naziva mineralni metabolizam kostiju. Ovo jednostavno znači da biste trebali održavati nivo fosfata i kalcijuma u ravnoteži vodeći računa o ishrani i uzimajući lekove za smanjenje apsorpcije fosfata koje je prepisao lekar.

 

Krvni pritisak

Kao i kod svih komplikacija povezanih sa dijabetesom, najbolje lečenje je zapravo prevencija. Veoma je važno da redovno pratite nivo šećera u krvi i držite ga na zdravom nivou, visok krvni pritisak držite pod kontrolom i kontrolišete nivo lipida pravilnom ishranom i lekovima. Jedna od nuspojava dijabetične vaskularne bolesti je loša cirkulacija. Ona može uticati i na ruke i na noge, ali je posebno problematična za noge – ako one ne dobiju dovoljno krvi koja nosi kiseonik, mogu se razviti rane i infekcije. Ovo je poznato kao dijabetinko stopalo i ako se ne leči može imati ozbiljne posledice.

 

Zaštitite svoj vid

Naš vid je dragocen i treba da učinimo sve što je moguće da bismo ga zaštitili, zato hajde da izbliza pogledamo kako dijabetes može oštetiti vaše oči i vid, i šta možete učiniti da to sprečite. Ako ste dijabetičar i primećujete da vam se vid pogoršava ili postaje mutan, nemojte misliti da je vreme da uzmete nove naočare. Ova promena bi zapravo mogla biti povezana sa nivoom šećera u krvi! Kada je nivo šećera u krvi previsok, sočivo u našim očima otekne, što uzrokuje da vid postane mutan. Ovo je privremena promena i vid će se vratiti kada se nivo šećera u krvi vrati u normalu. Međutim, to može potrajati nekoliko meseci, čak i nakon što se nivo šećera u krvi vrati u normalu. Međutim, zamagljen vid može biti znak ozbiljnog problema sa očima, zbog toga je vrlo važno da proverite sa svojim doktorom ako primetite promene u svom vidu. Dijabetična bolest oka je termin koji se koristi da opiše bilo koju bolest koja je uzrokovana dijabetesom. Najčešće su katarakta, dijabetična retinopatija i glaukom. Katarakta je možda najpoznatije od ovih stanja i može da utiče na bilo koga, bilo da su dijabetičari ili ne, iako dijabetičari često dobijaju kataraktu u ranijoj dobi u odnosu na druge ljude. Katarakta se javlja kada sočivo u oku postane mutno ili zamagljeno što vid čini zamućenim. Srećom, katarakta u današnje vreme može vrlo lako da se leči operacijom, tokom koje hirurg zamenjuje sočivo vašeg oka sa veštačkim sočivom. Dijabetična retinopatija ili oštećenje mrežnjače oka je najčešća dijabetična bolest oka i uzrokovana je abnormalnim rastom krvnih sudova u retini. Mrežnjača je omotač osetljiv na svetlost u zadnjim delu oka, koji pretvara svetlo u električne signale. Ovi signali se šalju preko optičkog živca u mozak gde se zatim tumače da bi proizveli sliku koju vidimo – naš vid! Da bi mrežnjača pravilno funkcionisala, potreban joj je stalan dovod krvi koji dobija od mreže malih krvnih sudova. Ovi mali krvni sudovi su osetljivi na lošu kontrolu šećera u krvi i, ako je nivo glukoze u krvi suviše visok, ovaj nivo može da ga ošteti. Višak šećera u krvi može da ih proširi, što dovodi do ispupčenja nalik balonu koja se nazivaju aneurizme i koje mogu postati blokirane ili se čak rasprsnuti, što dovodi do gubitka vida. Dijabetična retinopatija obično utiče na oba oka i po pravilu nema rane simptome. Često nema simptoma čak iako neki pacijenti imaju zamagljen vid ili zatamnjene/iskrivljene slike u vidnom polju. Ostali simptomi mogu da uključuju mušice (mrlje ili tamne niti koje plutaju po vašem vidu), prekid vida, tamna ili prazna polja, gubitak vida i poteškoće u percepciji boja. Dobra vest je da, ako se na vreme otkriju, neke od ovih ranih promena su reverzibilne, tako da je izuzetno važno da redovno proveravate oči.

 

U ranim fazama dijabetične retinopatije, iz oštećenih krvnih sudova mogu početi da cure male količine krvi u oko. Kako bolest napreduje, mnogi krvni sudovi u mrežnjači su već oštećeni i zbog toga dotok krvi nije dovoljan. Da bi se nadoknadio ovaj gubitak, novi krvni sudovi počinju da rastu, međutim, ovi novi krvni sudovi su često abnormalni i ne obezbeđuju odgovarajući protok krvi. Oni takođe mogu rasti ili procuriti u vitreus (supstanca poput gela u centralnom delu oka) i može ih pratiti ožiljno tkivo koje može dovesti do odvajanja mrežnjače, što uzrokuje iskrivljeni vid ili gubitak vida. Rast ovih novih krvnih sudova može blokirati normalan protok tečnosti iz oka, što dovodi do nagomilavanja. Ovo stanje, zvano glaukom, može dovesti do oštećenja optičkog živca. Ukoliko se primeti u ranim fazama, postoji tretman, primenljiv na nekim simptomima dijabetesne retinopatije. Iako oni ne mogu potpuno izlečiti bolest ovi tretmani mogu obustaviti dalji gubitak vida.

 

Prevencija je najbolji lek

Stara izreka „bolje sprečiti nego lečiti“ i ovde važi. Pošto dijabetična bolest oka može da se razvije bez bola ili simptoma, ako ste dijabetičar vrlo je važno da imate godišnji oftalmološki pregled. Ovaj medicinski pregled je vrlo jednostavan i potpuno bezbolan: pomoću posebnih kapi doktor će širiti vaše zenice tako da može ispitati mrežnjaču na zadnjoj strani oka. Ako pronađe bilo koje znakove dijabetične retinopatije, on će vas posavetovati koje lečenje bi vam najbolje odgovaralo. Kao što možete videti postoji niz zdravstvenih komplikacija vezanih za dijabetes, međutim, ako budete svesni ovih rizika i delujete u skladu s tim, postoji mnogo toga što možete učiniti da biste sprečili bilo kakve ozbiljne probleme. Prvo i osnovno, treba se pobrinuti oko svakodnevnog regulisanja nivoa šećera u krvi i držati krvni pritisak i holesterol pod kontrolom. Pitajte lekara koji drugi redovni zdravstveni pregledi su vam potrebni i s njim razgovarajte o svim neobičnim znacima, simptomima ili problemima koje možete imati. On će vam pomoći da učinite sve što je moguće da ove komplikacije zadržite na minimumu i ostanete u najboljem mogućem zdravlju.

 

Dijabetesno  stopalo

 

Dijabetsko stopalo može uticati na bilo koju osobu sa dijabetesom i odnosi se na bilo kakvu komplikaciju ili patologiju koja nastaje kao direktna posledica dijabetes mellitusa. Postoji više problema, uključujući čireve, infekcije i neuropatsku artropatiju, takođe poznatu kao dijabetesno stopalo. Dva glavna problema koja često pogađaju dijabetičare – oštećenje nerava i slaba cirkulacija – mogu izazvati plikove i rane na koži koje, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do infekcije i izazvati ozbiljne probleme, a u veoma ekstremnim slučajevima, i do amputacije nožnih prstiju ili stopala. Stoga su prevencija i pravilna nega stopala neophodni, kako bi se problemi uočili na vreme i posledice smanjile uz pomoć odgovarajuće terapije i nege. Hajde da prvo pokušamo da razumemo uzroke njihovog nastanka i saznamo šta možete da uradite da biste pravilno negovali svoja stopala.

 

Čir dijabetesnog stopala.

Najčešća komponenta dijabetskog stopala je čir dijabetskog stopala. Čir je povreda ili rana koja ne zarasta: koža je napukla i tkivo ispod nje je izloženo. Dijabetes utiče na prirodni proces zarastanja rane, što znači da rane i plikovi koji zarastaju brzo kod zdravih osoba, kod osoba sa dijabetesom mogu da se inficiraju veoma brzo. Čirevi često nastaju kao posledica malih posekotina, plikova ili opekotina. Oni takođe mogu da nastanu i zbog neudobne obuće, kamenčića ili grubih ivica u vašoj cipeli koja se neprekidno tare o vaše stopalo dok koža ne ispuca ili se ne pojavi plik. Dijabetičari su takođe podložni oštećenju nerava (neuropatija) koje nastaje kao posledica povišenog nivoa šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda. Hronično oštećenje nerava može da izazove suvu kožu, a na vašim stopalima pojavu žuljeva i ispucalu kožu. Kada koža pukne, bakterije mogu da uđu i izazovu infekciju. Pošto oštećenje nerava takođe dovodi do gubitka osećaja u stopalima, plikovi i rane koje se pojavljuju na žuljevima ili drugim utrnulim područjima na stopalima mogu da prođu nezapaženo i kada nastavite da hodate sa „povređenim“ stopalom, njihovo stanje se pogoršava i rane se vrlo lako mogu inficirati bakterijama.

 

Lečenje čireva na stopalima

Ako se ne leče, posledice od čira na stopalu mogu biti ozbiljne; srećom, čirevi uglavnom vrlo dobro reaguju na terapiju. Ako sumnjate da imate čir na stopalu, odmah se obratite lekaru. Najčešće, prvi korak je stavljanje zaštitnog flastera na čir kao zaštitu od infekcija i da bi on mogao da zaceli. Medicinska sestra će redovno menjati flaster. Možda će vas uputiti na specijalistu koji će skinuti stvrdnutu kožu koja može da spreči zarastanje čira i ukoliko postoji infekcija, prepisaće vam antibiotike. U zavisnosti od položaja i ozbiljnosti čira, možda će vam savetovati da nosite specijalne cipele za dijabetičare ili vam može staviti protezu ili gips kako bi se smanjio pritisak na čir i omogućilo brže zarastanje. U nekim slučajevima, može biti neophodan bolnički smeštaj za specijalističko lečenje, npr. mala intervencija da bi se otklonilo mrtvo tkivo ili iscedio gnoj. Da bi se sprečila pojava čireva, veoma je važno da redovno proveravate nivo šećera u krvi i držite ga pod kontrolom. Trebalo bi i da svoja stopala proveravate svakodnevno, da biste se uverili da nema posekotina, plikova ili bilo kakvih drugih promena. Neudobne cipele su glavni uzrok nastanka posekotina i plikova na stopalima, pa zbog toga birajte udobne cipele. Nosite kožne, platnene ili cipele od jelenske kože i izbegavajte cipele od plastike ili drugih materijala koji ne dozvoljavaju vašoj koži da „diše“. Pobrinite se da vam cipele budu taman, da nisu previše uske i da ne žuljaju. Cipele sa pertlama ili čičak trakom su idealne, pa ih možete lako prilagoditi po potrebi.

 

Neuropatska osteoartropatija

Neuropatska osteoartropatija je još jedno stanje koje može uticati na stopala dijabetičara kao posledica oštećenja nerava. Poznato i kao dijabetesno stopalo (Charcotovo stopalo, po francuskom neurologu Žan Martin Charcotu), ovo stanje izaziva slabljenje kostiju stopala kod pacijenata koji imaju značajno oštećenje nerava. Slabljenje kostiju može dovesti do mikro lomljenja, a u težim slučajevima ovo može dovesti do otkazivanja zglobova. Kao posledica oštećenja nerava, možda vam se smanjio osećaj u stopalima i možda nećete osećati bol, povredu ili promenu temperature. To znači da ćete verovatno nastaviti da se krećete sa povređenim stopalom, pogoršavajući prelom i povredu. Tokom hodanja, vaše stopalo takođe može da promeni oblik i postane deformisano. Ovi deformiteti predstavljaju dodatne faktore rizika za nastanak čira na stopalu. Ako vaše stopalo postane vruće ili otekne nakon manjeg udarca ili povrede, to može biti prvi znak dijabetesnog stopala. Stopalo može, a i ne mora biti bolno, možda da se javi crvenilo i/ili otok i povređeno stopalo može biti toplije na dodir od drugog stopala. Ukoliko primetite ove simptome, trebalo bi da se odmah posavetujete sa lekarom.

 

Lečenje dijabetesnog stopala

U ranoj fazi kada su kosti slabe ali nisu slomljene, možda ćete morati da nosite gips na stopalu, da bi se ograničilo dalje oštećenje i sprečio deformitet. Gips će imobilisati vaše stopalo i dati mu šansu da zaraste. U ozbiljnijim slučajevima, možda će biti potrebna operacija da bi se ispravile slomljene i deformisane kosti.

 

Nega stopala

Ako ste dijabetičar, veoma je važno da vodite računa o stopalima tako što ćete se pridržavati režima pravilne nege stopala. Takođe bi trebalo da svoja stopala pregledate svakodnevno da biste proverili da li postoje mogući znakovi nastanka čireva ili drugih problema i da se posavetujete sa lekarom ukoliko primetite neke od simptoma. Ako imate svog endokrinologa ili dijabetologa, razgovarajte sa njim o svim problemima ili sumnjama, u suprotnom razgovarajte sa lekarom, npr. u vašem NephroCare centru.

 

 

Posavetujte se sa lekarom ukoliko imate neki od sledećih simptoma:

  • Osetljive, crvene, natečene ili bolne rane ili plikovi na nožnim prstima ili stopalima
  • Napukla koža koja ne zarasta
  • Krti i zadebljani nokti
  • Gljivice na stopalu ili noktu
  • Znaci infekcije, oticanja ili gnojenja
  • Promene na postojećim čirevima ili okolnoj koži

 

Ukoliko redovno obavljate ove provere, trebalo bi da na vreme uočite bilo kakve moguće probleme, a pokretanjem ovog pitanja i efektivne terapije možete smanjiti razvoj komplikacija. Ukoliko vam je teško da pregledate ili dohvatite svoje stopalo, pitajte nekog člana porodice da vam pomogne da svakodnevno proveravate stopala ili razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom u vašem centru za dijalizu. Zapamtite: Veoma je važno da razgovarate sa svojim lekarom i ukoliko imate poteškoća sa kontrolisanjem nivoa šećera u krvi.

 

Svakodnevna rutina u održavanju stopala

  • Svakodnevno proveravajte da li na stopalima ima povreda
  • Svakodnevno perite stopala sapunom i toplom vodom i temeljno osušite.
  • Neka vam stopala budu topla i suva. Koristite blagu kremu da bi vam koža bila meka i da biste sprečili njeno pucanje.
  • Koristite sprej protiv gljivica ili puder u prahu da biste sprečili gljivične infekcije
  • Redovno secite nokte i koristite kamen za pete (nikada ne koristite oštre predmete) za uklanjanje žuljeva
  • Nemojte hodati bosi
  • Izaberite udobne kožne ili platnene cipele
  • Redovno dezinfikujte svoje cipele (tupferom natopljenim formalinom)
  • Ne pušite: pušenje smanjuje dotok kiseonika do vaših stopala i povećava rizik od komplikacija.
TOP